ХИЉАДУ СЛИКА У СЛАВУ БОРБЕ ПРОТИВ РАСИЗМА: Репортер "Новости" у дугим редовима грађана који чекају да виде изложбу Жан-Мишел Баскијата

ДУГИ редови испред бечке "Албертине", упркос јесењој киши и ветру, почињу да се формирају најмање пола сата пре отварања галерије, а разлог "масовног окупљања" је Баскијатова ретроспективна изложба "О симболима и знаковима".

Изложба у галерија "Албертина" , Фото В. С.

И после тридесетак година од преране смрти, овај самоуки неоекспресиониста подједнако интригира јавност. Време није одузело ништа од његовог јединственог уметничког израза и недвосмисленог политичког става, али је, извесно, још много разлога зашто је баш он најплаћенији амерички сликар свих времена.

Жан-Мишел Баскијат рођен је 22. децембра 1960. у Бруклину, у породици средње класе, као друго од четворо деце. Отац је био хаићанског, мајка порториканског порекла, што ће се убрзо показати као његово културно упориште. Већ са четири године научио је да чита и пише. Мајка га је веома рано почела да води по музејима, није ни пошао у школу када је задивљен стао пред Пикасовом "Герником" и дуго није могао да одвоји поглед с платна. Када је много година касније (2017.) на Сотбијевој аукцији његова слика из 1982. године достигла цену од фантастичних 110 милиона долара, Баскијатов пријатељ (и трговац уметнинама) Џефри Дајч је рекао: "Сада је коначно у истој лиги као и његов омиљени Пабло Пикасо!".

Веома рано показао је свестрана интересовања, али ће један догађај утицати на његов живот и будућу уметност. Имао је само седам година када га је, док се играо на улици, ударио аутомобил. Са озбиљним повредама завршио је у болници. Желећи да му прекрати време мајка је донела књигу о анатомији која је оставила велики утисак на дечака, па ће "унутрашњост" људског тела постати мотив на каснијим радовима. Ипак, живот у сигурном породичном окриљу није дуго потрајао. Родитељи су се развели, а деца остала са оцем, пошто је мајка завршила у психијатријској болници. Тада почиње Баскијатов живот на улици. Школу је напустио пре матуре а да би некако преживео, почео је да прави мајице, тренерке и разгледнице са својим већ особеним цртежима.

Жан-Мишел Баскијат, Фото В. С.

Позних 70-тих пажњу је привукао графитима на њујоршким улицама и вагонима подземне железнице. Са пријатељем Елом Дијазом осмислио је и потпис који је остављао испод радова - SAMO (Same old shit). До њиховог сукоба и разлаза дошло је због Дијазовог графита (SАMO is dead), па је Баскијат почео да се потписује сопственим именом. Настају слике јаких боја пуне упадљивих бројева, симбола, дијаграма, пиктограма... У раној фази Баскијат често користи мотив круне, славећи црну расу и дижући глас против њене потчињености кроз историју. Као изразито ангажовани уметник, стварао је симболичке слике са јасном поруком против расизма, друштвене неправде, класних разлика, потрошачког капитализма. Његови црни идоли били су спортисти и музичари: Луј Армстронг, Џими Хендрикс, Мухамед Али. Ипак, сродну уметничку душу пронашао је у "белом" Ендију Ворхолу, с којим је за кратко време урадио 150 заједничких дела! Упознали су се 1981. године, а у Ворхоловом студију стварао је до краја живота. Остварили су веома присан и специфичан однос, Ворхол је настојао да му помогне да престане са конзумирањем наркотика. Тешко је поднео Ендијеву смрт, изгубивши с њим и очинску фигуру која му је у породици недостајала. Иначе, њихово пријатељство постало је тема биографског филма "Баскијат" Џулијана Шнабера, у коме главног протагонисту тумачи Џефри Рајт, а Ворхола Дејвид Боуви.

"Отац уличне уметности" и једна од икона 20. века, први пут се у јавности појавио 1980. године на заједничкој изложби. Одмах је скренуо пажњу због занимљивог споја речи и симбола, повукавши "ногу" да за њим крене читав талас младих, експерименталних уметника. Већ следеће године његових двадесет радова нашло се на изложби New York - New Way, тако Баскијат улази у галеријске кругове, ствара по две слике дневно на неузаустављивом путу ка слави. Први пут се самостално појавио 1982. и већ са двадесет две године доживео да му се све изложене слике продају исте вечери. Међу првим славним личностима Блонди (Деби Хари) купила је једну његову слику (Cadillac Moon) за 200 долара.

Фото В. С.

Фото В. С.

Преко ноћи, улази у њујоршке клубове и кругове, па и у краткотрајну емотивну везу са Мадоном у време њене највеће славе.

Пре него што ће трагично завршити 12. августа 1988. године због предозирања хероином, Баскијат је са само 28 година оставио за собом око хиљаду слика и две хиљаде цртежа.

Како кажу савремени критичари, његов рад и данас слави историју црначке уметности, музике и поезије, чинећи Баскијатово политичко наслеђе актуелнијим него икада.

Фото В. С.

Посетиоци "Албертине" до 8. јануара ће се тискати да виде осамдесетак радова на изложби овог несвакидашњег уметника. Можда тајну непролазне Баскијатове привлачности, најбоље одгонетају његове речи:

- Почнем и завршим слику. Не мислим о уметности. Трудим се да размишљам о - животу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације