ПОГЛЕД ИСКОСА - Етос и етнос Стоиљковића
ОВЕ године прилика је да се подсетимо једног значајног а данас заборављеног уметника.

Миливоје Мића Стоиљковић, Трифун Пилиповић - Косово, 1989, уље на платну
Мала Србија има огромно богатство у уметницима, од којих многи падају у заборав док стално пристижу нови. Миливоје Мића Стоиљковић је рођен у Крушевцу 1947. и сада је седамдесет пет година од његовог рођења. Преминуо је 2000. године. Завршио је Вишу педагошку школу - ликовну групу и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Био је члан УЛУС-а од 1974. године, добитник више награда у Југославији и свету, а бавио се сликарством, цртежом, графиком и акварелом. Аутор је наше прве књиге о поетици савременог српског фигуративног цртежа. Био је духовит и оштар у судовима, међу првима је тврдио да је Михаил Горбачов злотвор који је срушио једну империју, у време када су се сви радовали пропасти комунизма. Особен и оригиналан у понашању и стваралаштву, привлачио је исте такве колекционаре, највећи број његових дела се налази у колекцији Вука Бабића у Београду. Срамно је да се више не зна за Мићу Стоиљковића нити за још већег сликара, графичара и вајара Зорана Миладиновића, као што је и Владислав Лалицки пао у заборав. Многи други су за савремену историју уметности можда заувек изгубљени.
Од првих својих професионалних остварења из 1974. године Стоиљковић је истрајавао на самосвојном, негованом и преданом односу према српском наслеђу. Школован на катедри на којој је најјача медиевалистика, један је од првих учесника новог препорода етнолошких, митских и религиозних тема сагледаних у савременој ликовној оптици. Зато је и учествовао на најважнијој изложби те врсте, "Балканским источницима српског сликарства 20. века" у Музеју савремене уметности 1994. у Београду. За разлику од неких напредних уметника који су се од Децембарске групе до садашњих апстрактних сликара бавили нашим наслеђем Стоиљковић (или Мића С. како се потписивао) дао је решења у домену фигурације. На сасвим другој страни од националног кича, реализма и хиперреализма свих врста, па и од завичајног и интимног реализма, духовито, из померене перспективе, сагледавао је ирационализам у српској традицији. Бавио се Византијом на фантастичан начин, уносећи у радове и драж народне експресије, неке урбане наиве, као што је у градске призоре уводио поп-арт са хумором, увек свестан зачараности живота у балканском миљеу.
Основа његовог деловања је цртеж. После Драгана Лубарде, Стоиљковић се уз Бранислава Марковића и Станка Зечевића јавља као једини цртач у нашој средини који тако високо влада техникама гребања, стругања, шмирглања, испирања и набојавања, оног финог нападања подлоге, која се третира као епидерм. Насупрот присног стоји свет његових хероја, подвижника, владара, светих ратника, схимника и бојовника, ратнички, индоевропски пантеон оличен најбоље у Светом Ђорђу, кога је радо приказивао. Тако Мићина естетика и лично улази у етос и етнос.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)