ОПСЕДАЛО ГА ЈЕ ЗЛО 20. СТОЛЕЋА: Зборник "расутих" прича које нису раније објављене - Збирка Adieu, Belgrade Боривоја Адашевића (1974-2019)

СУДБИНЕ руских емиграната, голооточких логораша, јеврејских жртава у Холокаусту - теме су збирке прича Adieu, Belgrade прерано преминулог Боривоја Адашавића (1974-2019), коју је недавно, у избору Сандре Урбан, издала "Академска књига".

Фото Архива "Новости"

Како каже издавач, у питању је својеврстан бедекер двадесетог века.

У јануару ће се навршити четири године од ауторове смрти, а по речима Сандре Урбан, пред читаоцима је зборник његових "расутих" прича, које су између 1999. и 2015. објављиване у периодици, антологијама, зборницима, новинама, е-часопису, а једна је прочитана у емисији "Добро јутро, децо", на Радио Београду 1.

- У књизи је ускладиштена Адашевићева кратка проза, која није објављена ни у једној од његове три збирке прича ("Еквилибриста", "Из трећег краљевства" и "Из спискова прећутаних ствари"). Поређала сам приче хронолошки, а књигу симболично, као врста епилога, затвара "Птица која је певала јутру", једина написана за децу, за коју нисам пронашла податак о години настанка - каже наша саговорница за "Новости".

Током сакупљања, имала је увид и у неке ауторове ране радове, када је имао свега двадесет година. Рукопис је, каже, сачуван у једној приватној архиви, а садржи и подужи списак његове лектире, коју је ишчитавао немилице.

Фото Архива "Новости"

- Тај текст показује и о каквом је списатељском таленту реч, какав се сјајан стилиста рађа, који су му узори и интересовања и какав му је етички став о свету, што му је било примарно - објашњава Сандра Урбан.

Доминантна тема Адашевићевих дела била је смрт. Према речима наше саговорнице, прва прича у "Еквилибристи" завршава се сценом dance macabre. Када ју је писао, аутор је био веома млад, али је већ јасно да тако рано има "готово опипљив осећај смрти". О преласку из света у свет, на различите начине приповеда у готово сваком делу. Сматрао је да "ослобађањем од одређених опсесивних тема, писац обезбеђује себи могућност да настави даље, у литератури колико и у животу."

- Постоје у сваком времену људи који су нормални и који су преосетљиви на зло. Адашевић је био такав човек и писац. Сматрао је да се мора писати после Аушвица и логора на Старом сајмишту, "јер је то начин да се тим страхотама одрекне право да господаре и руководе нашим животима". Зло двадесетог века га је опседало, донкихотовски се борио против њега, ужаснут сазнањем шта све човек може да уради човеку. Ништа мање није био ужаснут трагедијом српског народа и војске током преласка преко Албаније у Првом светском рату, о чему је на особит начин писао у роману "Крф" - додаје Сандра Урбан.

Неки његови ликови "шетају" кроз различита дела, под различитим именима. На пример Изадор Пал из приче "Последње путовање Изадора Пала" (Adieu, Belgrade) и Александар Полак, из приче "Одисеј у каникули" ("Из спискова прећутаних ствари"), грађени су према Алфреду Палу, југословенском дизајнеру и сликару, двоструком голооточанину. Писац је на различите начине уводио и себе, од Бориса Адашева у "Еквилибристи", до Боривоја Адашевића, у последњој причи "Спискова".

Adieu, Belgrade је уједно омаж Андрићу и Кишу, а наша саговорница додаје да се у сваком Адашевићевом делу могу видети трагови његових учитеља, полемике које води са њима, поштовање које им указује. Осим што су у питању мајстори писане речи, аутору је кључна њихова висока доза етичности.

- У једном интервјуу рекао је: "Питање моралног чина је не лагати у властитим књигама. Не одступити од себе самог ни за педаљ, макар вас то коштало и главе и књиге" - додаје Урбан.

Управо због тога, верује, ниједан озбиљан критички текст није написан о "Списковима", а Адашевић је "изгорео" у ватри писања последње књиге, отишавши у 45. години на другу страну.

ИМЕ ПО МИХИЗУ

ЗБИРКА Adieu, Belgrade добила је име по истоименој причи о Бориславу Михајловићу Михизу, као симболу интелектуалца, дубоко оданог уметности, стваралачком принципу и сумњи, али се не може одупрети Homo politicus-у у себи:

- Он живи у заблудама, маштајући о политичкој мисији у којој реконструише народ... Ипак, главни јунак, у добровољној трогодишњој изолацији, пред крај живота, дирљиво своди поразан биланс: да овде ни културе, ни политике нема, и никад их није ни било.

Препоручујемо

Култура

0 2

СВЕДОК БУРНОГ ВРЕМЕНА: Књига Горана Перчевића "Моментум" о важним историјским личностима

26. 12. 2022. у 11:30

Култура

0 0

СЕРКАСУ УРУЧЕН "ПЛАМЕН": Међународна награда коју додељује издавачка кућа "Нова књига"

23. 12. 2022. у 14:00

Култура

0 0

КЊИГА "СПАСИ МАЧКУ" ПРЕД ЧИТАОЦИМА: Дело сценаристе Блејка Снајдера у Галерији "Аргет"

19. 12. 2022. у 16:26

Култура

0 1

ДОК ТРАЈЕ ПРИЧА, ТРАЈЕ И ЖИВОТ: Са округлог стола у Српској књижевној задрузи о најбољем роману године "Небо, тако дубоко" Весне Капор

16. 12. 2022. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације