ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ "ОЛУЈЕ": Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих
У ФИЛМСКОМ опелу жртвама "Олује" - јер тако је замишљено, написано, снимљено - а баш тако се и гледа истоимено остварење сценаристе и редитеља Милоша Радуновића, присуствовала је синоћ премијерно публика у препуном гледалишту МТС дворане као и у распродатим пројекцијама Синеплекс биоскопа.
Фото И. Маринковић
Тек је нешто већи но број места у овој дворани,1.853, број страдалих у нападу Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, тог августа бременитог страдањем, ратне 1995. године.
Више од стотину педесет минута пратили су гледаоци причу о једном од највећих злочина у рату деведесетих, погрому у ком је са вековних огњишта прогнано више од четврт милиона Срба. Филмску причу, да, но засновану на истинитим догађајима, приповест о несрећи која никада, и никоме не би смела да се понови. Причу толико нам познату, која подсећа, боли и опомиње.
Због свега тога је, током више од два и по часа синоћне пројекције, у гледалишту владао готово потпуни мук. Безбројни су јецаји застали у грлу, но звук плача из грла није изашао.
Јер немогуће је, осим у дубокој тешкој тишини баш попут оне током опела, пратити причу о Стевану који спасава живот а губи све, о брату који се сурово и сулудо храбро праведнички свети за смрт свог близанца, о бахатом Браци који у сигурност Србије стиже жив али без највећег свог блага, о Илији... Илији, том обичном, малом човеку који преживљава све, баш све што рат носи, док његов синчић вози трактор и на њему мајку, да би и они у сигурност Србије приспели пешице, носећи тек - себе саме.
Фото: Игор Марковић
И нема ту растерећења, чак ни кад у некој сцени промакне спасоносни траг суровог хумора, или лепоте августовских крајолика које тог лета није имао ко да гледа. Тек неуморно, непојмљиво зло, неправда, нечовечност и страдање српског живља.
Нема ни катарзе, истинске, ни када освета сачека баш онога кога треба, ни када се породица, понека, уједини после месеца непојамног страдања и губитака... Има само туге, бескрајне, дубоке, бола који цепа душу, и молитве у грлу сваког гледаоца, уједињеног са свима другима једном мишљу: не поновило се.
Фото: Игор Марковић
Једнако ће, нема сумње, ово филмско опело доживети и сви будући гледаоци, који ће од вечерас походити биоскопе и гледати истоимену серију "Омега продукције". Синоћњем, премијерном, присуствовали су министарка културе Маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, бројни представници Војске и чланови Владе Републике Србије.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЗА ЈАЊИЋА
НА поклону после филма излазила је ауторска и глумачка екипа, глумци Јово Максић, Златан Видовић, Љубиша Милишић, Марија Пикић, Новак Билбија... а свако од њих поздрављен је бурним аплаузом, баш као и њихове млађе колеге деца-глумци Иван Вујић и Милица Станковић, и главни "диригент", редитељ и сценариста Милош Радуновић. Ипак, с посебним жаром и по којом сузом аплаудирало се недавно преминулом Давору Јањићу који је у "Олуји" уписао своју последњу, а маестралну улогу.
Препоручујемо
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)