"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Како изгледају реконструисане инсигније наших средњовековних владара

ЧАК је шест хиљада слатководних бисера ушивено у одежду цара Душана, којом ће раскош и сјај средњовековне славе бити ускоро оживљена у Историјском музеју Србије.

З.Јовановић, ИМС

За прославу свог 60. рођендана, а чекајући пресељење у реконструисано здање Старе железниче станице, у овој институцији увелико спремају изложбу "У сусрет сталној поставци".

Први пут ће, како за "Новости" открива др Душица Бојић, дирекор ИМС, на овој поставци бити пред публиком реконструисане круне и костими са дворова Немањића.

- Осим на манастирским фрескама многе генерације нису успеле да виде како су изгледале инсигније и одећа средњовековних српских владара, јер ништа од тога није сачувано - објашњава саговорница. - У ризницама манастирским, као и у музеју СПЦ, постоји изузетно благо из средњег века, али оно није везано за световни живот. Ипак, у писаним и ликовним изворима, Србија има сачуван тај део историје, па нам није било претерено тешко да га направимо. Била је потребна само добра воља и нешто мало пара.

Урађена су два костима краља Милутина: један према фресци из Богородице Љевишке, а онај који је припадао овом владару као дечаку, из Сопоћана. Та дечија одора ће се на изложби наћи пред костимима његове мајке Јелене Анђел, у народу познате као Анжујска, објашњава Бојићева и додаје:

- И он је рађен према фресци из Сопоћана, и у истој је групи са костимима малог Драгутина и његовог оца Уроша Првог, који су идентични јер су владарски. И на одећи се види да је Драгутин, као старији син, био Урошев наследник. Како је сломио ногу у лову, није могао да настави да влада, већ је млађи Милутин постао краљ. Предаја дужности догодила се у Дежеву, а на поставци ће моћи да се види и део фреске која представља тај Дежевски споразум.

Готов је и изузетно украшени костим краљице Симониде, као и костим Стефана Првовенчаног:

- За ову годину предвиђено је још да напаравимо костим деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, који ће бити раскошнији, јер ће на њима златни орлови бити извезени - додаје Бојићева.

Када су у питању инсигније, у припреми су и ручни крст, односно жезло цара Душана и царице Јелене, круне Ђурђа Бранковића и Твртка Првог Котроманића, као и изузетно захтевна Симонидина круна, у којој ће бити уграђено и 512 бисера. Радиће се и жезло Св. Саве и реплика његовог ручног крста из Пијенце, али и ручни крст Уроша Првог, минђушице Марије Палеолог, са ископина из Смедеревске тврђаве...

- Основни ликовни предлошци за круне такође су биле фреске средњовековних манастира, од којих су многи подигнути у време док су владари живели, па су фрескописци, који су радили по канону, могли добро да насликају детаље - каже дирекорка ИМС и наглашава да је израда круна поверена дугогодишњим сарадницима Горану Ристовићу Покимици и Симону и Марселу Чивјаку.

Др Душица БојићFoto: З.Јовановић, ИМС

POGLEDAJ GALERIJU

За првих пет круна сребро је купио ИМС, али ће убудуће, због израде још сложенијег филиграна, аутори сами обезбеђивати материјал, и то сребро 950, које је чистијег квалитета, објашњава саговорница:

- Круне преко којих се ставља тврда 24-каратна позлата прво иду на никловање, јер додир сребра и злата ствара патину. У њих се уграђују слатководни бисери различитих величина, драго, полудраго и гајено камење. У круну деспота Стефана Покимица је уградио опсидијан, вулканско стакло. У изради се користе 13-14 најстаријих техника из средњег века.

Главни научни консултанти у овом путовању кроз време, у коме је деликатно и зналачки требало дешифровати шта фреске кажу, били су редовни професори Филозофског факулета - Смиља Марјановић Душанић, са одељења за историју, и Драган Војводић, са одељења за историју уметности. Академик Војводић је, према тврдњи саговорнице, био изузетно детаљан, али је то допринело лепшем и тачнијем изгледу гардеробе. Израда одежде од свиле и најфинијих материјала припала је Јелени Стокући (завршила је костим у Бостону), која је водила читав тим од пет-шест радионица.

Уз реконструкцију мистичног средњег века, како прича дирекорка, на изложби у згради на Тргу Николе Пашића биће постављени и артефакти везани за Обреновиће и Карађорђевиће, укључујући и круну краља Петра, једину оригиналну коју Србија има:

- Краљ Петар је био и једини нововековни владар који је крунисан, сви остали су били само миропомазани - наглашава Бојићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације