ПРВИ ПУТ НА СРПСКОМ ПРИЧЕ ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ СОЛЖЕЊИЦИН ПРОТЕРАН ИЗ СССР-А: Објављена збирка приповетки чувеног руског нобеловца
САБРАНЕ приче чувеног руског нобеловца Александра Солжењицина, једног од најпознатијих заточеника Гулага, изашле су у издању новосадске Академске књиге, под називом "Приче 1", док су "Приче 2" у припреми. Већина ових приповедака по први пут је објављена на српском језику, а превод потписује Радојица Нешовић.

Фото: Wikipedia
Збирку отвара чувена новела "Један дан Ивана Денисовича", превратничко дело које је Солжењицина и прославило, и које је уједно први пут отворило тему Стаљинових прогона политичких неистомишљеника. Описујући један сасвим обичан дан затвореника у Гулагу, Солжењицин заправо представља судбине стотина хиљада невиних људи, који су искусили невероватна страдања.
Сам аутор је о овом књижевном јунаку рекао: "Око мене је било много затвореника, могао сам се сетити многих десетина људи које сам добро познавао, па и стотина. Изненада, из неког разлога, тип Ивана Денисовича почео је на неочекиван начин да се обликује. Почев од презимена Шухов; оно се увукло у мене без икаквог избора, нисам га ја одабрао, било је то презиме једног мог војника из батерије, за време рата. Онда, заједно с тим презименом и његовим лицем, дошло је и малко његове стварности - одакле је био, којим језиком је говорио. И намах, из неког разлога, баш тај редов из батерије у совјетсконемачком рату, изненада поче да улази у причу, премда није ни био затвореник. Наравно, био је исти онај редов, само у другим околностима... Беше то један врло мио, један тако диван, прекаљен војник. Али ни помишљао нисам да ћу о њему писати. И ето, одједном, он се ту поче примати сам, а његова логорашка биографија и његово логорашко понашање - то већ не беше његово лично искуство, већ колективно, искуство многих затвореника. Уосталом, ту, разуме се, има и аутобиографског: не бих га могао описати тако а да и сам нисам био обичан зидар у логору. Смисао разумевања самог посла - то је тешко накупити из друге руке, по чувењу. Ја ту сликам сељака, описујем га с његовим сељачким ставом, са ставом зека, међутим, понешто и из мог личног искуства неминовно се мора одразити, а одразиће се у било коме."

Академска књига, Инстаграм
У остатку књиге налазе се краћи прозни радови руског нобеловца. У њиховом средишту је постгулашка стварност, сједињена са изузетним описима совјетске провинције, тешког живота радника и сељака, ублажене једино природном добротом људи и прелепим пределима. Најупечатљиви је лик старице Матрјоне (налик чувеној Петрији Драгослава Михаиловића), преко које Солжењицин тка универзалну слику жене која подноси превелик терет ратова, страдања, али и потлачености једног патријархалног друштва.
Као посебан одељак у књизи објављене су "Мрвице" - Солжењицинове поетске минијатуре, у којима описује пределе и људе Русије.
Приче су писане у распону од почетка шездесетих до двехиљадитих година.
Ове приче, а пре свега новела "Један дан Ивана Денисовича", својевремено су разоткриле разорност Стаљинових злочина. Због њих је Солжењицин протеран из Совјетског Савеза. У исто време, опет највећим делом због њих, Солжењицин је и добио Нобелову награду за књижевност, прославивши нововековну руску литературу.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)