ПРВИ ПУТ НА СРПСКОМ ПРИЧЕ ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ СОЛЖЕЊИЦИН ПРОТЕРАН ИЗ СССР-А: Објављена збирка приповетки чувеног руског нобеловца

САБРАНЕ приче чувеног руског нобеловца Александра Солжењицина, једног од најпознатијих заточеника Гулага, изашле су у издању новосадске Академске књиге, под називом "Приче 1", док су "Приче 2" у припреми. Већина ових приповедака по први пут је објављена на српском језику, а превод потписује Радојица Нешовић.

Фото: Wikipedia

Збирку отвара чувена новела "Један дан Ивана Денисовича", превратничко дело које је Солжењицина и прославило, и које је уједно први пут отворило тему Стаљинових прогона политичких неистомишљеника. Описујући један сасвим обичан дан затвореника у Гулагу, Солжењицин заправо представља судбине стотина хиљада невиних људи, који су искусили невероватна страдања.

Сам аутор је о овом књижевном јунаку рекао: "Око мене је било много затвореника, могао сам се сетити многих десетина људи које сам добро познавао, па и стотина. Изненада, из неког разлога, тип Ивана Денисовича почео је на неочекиван начин да се обликује. Почев од презимена Шухов; оно се увукло у мене без икаквог избора, нисам га ја одабрао, било је то презиме једног мог војника из батерије, за време рата. Онда, заједно с тим презименом и његовим лицем, дошло је и малко његове стварности - одакле је био, којим језиком је говорио. И намах, из неког разлога, баш тај редов из батерије у совјетско­немачком рату, изненада поче да улази у причу, премда није ни био затвореник. Наравно, био је исти онај редов, само у другим околностима... Беше то један врло мио, један тако диван, прекаљен војник. Али ни помишљао нисам да ћу о њему писати. И ето, одједном, он се ту поче примати сам, а његова логорашка биографија и његово логорашко понашање - то већ не беше његово лично искуство, већ колективно, искуство многих затвореника. Уосталом, ту, разуме се, има и аутобиографског: не бих га могао описати тако а да и сам нисам био обичан зидар у логору. Смисао разумевања самог посла - то је тешко накупити из друге руке, по чувењу. Ја ту сликам сељака, описујем га с његовим сељачким ставом, са ставом зека, међутим, понешто и из мог личног искуства неминовно се мора одразити, а одразиће се у било коме."

Академска књига, Инстаграм

У остатку књиге налазе се краћи прозни радови руског нобеловца. У њиховом средишту је постгулашка стварност, сједињена са изузетним описима совјетске провинције, тешког живота радника и сељака, ублажене једино природном добротом људи и прелепим пределима. Најупечатљиви је лик старице Матрјоне (налик чувеној Петрији Драгослава Михаиловића), преко које Солжењицин тка универзалну слику жене која подноси превелик терет ратова, страдања, али и потлачености једног патријархалног друштва.

Као посебан одељак у књизи објављене су "Мрвице" - Солжењицинове поетске минијатуре, у којима описује пределе и људе Русије.

Приче су писане у распону од почетка шездесетих до двехиљадитих година.

Ове приче, а пре свега новела "Један дан Ивана Денисовича", својевремено су разоткриле разорност Стаљинових злочина. Због њих је Солжењицин протеран из Совјетског Савеза. У исто време, опет највећим делом због њих, Солжењицин је и добио Нобелову награду за књижевност, прославивши нововековну руску литературу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације