БАТИНЕ СТРАСТИ И ТРАГАЊА ЗА СЛОБОДОМ: Изашла монографија у част сликара Милорада Михаиловића

- ЈА сам од оне врсте људи који немају друге власти сем сопствене савести и потребе за слободом - говорио је велики српски сликар Милорад Бата Михаиловић (1923-2011).

Фото Архива Новости

Њему у част, поводом века од рођења, управо се појавила монографија на више од 300 страница, у издању Галерије "Рима", а већ следећег уторка уследиће велика ретроспектива у Галерији САНУ.

- Први пут је у једној књизи стваралаштво Бате Михаиловића представљено онако како он то одавно заслужује - истиче Александар Милојевић, оснивач и власник "Риме", којој је ово 13. луксузно издање посвећено значајним домаћим ликовним ауторима. - Настајала је више од две године, у њој су текстови професора Лидије Мереник и Јеше Денегрија и историчарке уметности Марије С. Ђорђевић. Реч је о новим, наменски писаним, увидима у Михајловићев опус.

Почетку његовог стваралаштва везану за рано, послератно сликарство и Задарску групу, до одласка у Париз, 1952. године, обрадила је професорка Мереник. У том периоду, каже саговорник, јављају се и први амблематски радови попут "Србије са биком", "Процесије на Корчули", "Аутопортрета са шеширом"...

Форо Гаалерија Рима промо, породица Смичиклас

Подсећајући на Михаиловићеву коресподенцију са Дејаном Медаковићем, где у једном писму сликар тврди: "Није довољно имати страст, треба имати дах за страст...", Мереникова објашњава:

- И није та страст само опијеност призором, идејом, светлошћу/тамом, бојом, већ у великој мери изврсност учитавања тих страсти у једну сасвим модерну слику, у њену самосвојну композицију, у њено аутономно постојање за себе.

Дела настала у француској престоници, којима је стекао велики успех и углед, предмет су Денегријевог текста, који се бави и тиме шта је Михаиловић, у ликовном смислу, однео у Париз, односно шта је тамо добио.

- У средишњим париским годинама, у последњем периоду живота и у све учесталијим београдским повратцима, Михаиловић је био заокупљен следећом сопственом дилемом: како користећи се тековинама еманципованог европског ликовног језика, попут лирске апстракције, уводити и сачувати иконичке податке и духовна значења за која је сматрао да произлазе из древног домаћег културног и уметничког наслеђа. Ова дилема доводила га је до готово неразрешивих размера и оставила без коначних и оптималних одговора, али већ само њено покретање испунило је Михаиловићев зрели париски сликарски опус изазовом достојним једне целокупне уметничке егзистенције.

У широком спектру жанрова, мотива и експеримента, у Михајловићевом сликарству, Марија С. Ђорђевић, издваја два велика опуса: градских и апстрактних пејзажа.

- Апстрактни пејзажи из најзначајније епохе његовог стваралаштва рефлектују потребу уметника да се прилагоди актуелним уметничким околностима и да истовремено, на концептуалном нивоу сачува везу са препознатљивим обрисима материјалног света. У њима се огледа његова експресионистичка природа, скоро до те мере да би могла делимично бити схваћена као једини садржај слике - закључује историчарка уметности.

Књига обилује великим бројем илустрација (репродуковано је 233 дела из наших најзначајнијих институција и приватних колекција), али и документарним материјалом, из свих периода, уз обимну биографију коју је написала Невена Мартиновић, кустос Галерије "Рима".

- Драгоцену подршку, управо у документарном материјалу, добили смо од Михаиловићеве сестре и сестрића, конзерватора и рестауратора Немање Смичикласа, доцента на Факултету примењених уметности - објашњава Милојевић. - Бата је дуго је живео и доста радио, а намера нам је да га публици приближимо као изузетно значајног аутора. Ова публикација, праћена је изложбом, на којој ће бити и радови никада виђени у Србији, који су стигли из Француске, из његове заоставштине. То су и према формату, и по вредносним карактеристикама капитална дела.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације