НЕЖНОСТ НАДЕЖДИНИХ ЦРТЕЖА: Наставак обележавања јубилеја, 150. годишњице сликаркиног рођења у Народном музеју Србије
КАДА бисмо све цртеже Надежде Петровић стопили у једну графичку целину и као такву је усвојили, појавило би се њено лице какво видимо на једној ратној фотографији. Оно зрачи физички и духовно, емитујући свој флуид у простор духа културе и уметности коју имамо. Чиме? Снагом, енергијом, слободом, одлучношћу и топлином, благошћу и гестовима истинске нежности. То је скала Надеждиног израза, адекватна њеној унутарњој, духовној и емотивној структури личности.
Овако цртачки опус наше најзначајније уметнице 20. века оцењује историчарка уметности Евгенија Блануша, ауторка изложбе "Надежда Петровић: без боје", која ће бити отворена сутра у 18 часова у Народном музеју Србије, као наставак обележавања јубилеја, 150. годишњице сликаркиног рођења. Поставку чине дела која баштини наша кровна музејска институција.
Цртачки опус Надежде Петровић (1873-1915) може се разумети, како наводи у каталогу Блануша, само у контексту њеног целокупног дела, јер цртеж није представљао њено централно интересовање:
- Он је настајао брзо, спонтано, у једном гесту, веома често га је само скицирала и тек ретко му се посвећивала у смислу да га третира као посебан медиј - објашњава музејска саветница. - Разлог наводне инфериорности Надеждиног цртежа у односу на њено сликарство јесте то што је она била превасходно даровита за боју и предодређена за сликарски медиј. И заиста, нема много примера у Надеждином опусу који указују на њену амбицију да направи цртеж с предумишљајем да траје као посебна вредност.
Иако не постоји директна аналогија између цртежа и слика, цртежи показују Надеждину елементарну предиспозицију према сликању, објашњава ауторка изложбе:
- Надежда је првенствено била усмерена на истраживања колористичких вредности слике, на слободу покрета и гестуозност, имала је интуитивну страст коју је могла да изрази док слика, али мало од тога је достигло очекивани замах у цртежу.
И док њене слике одишу богатим колоритом и снажном енергијом, цртеже одликују нежни тонови и суптилност у изведби, који се не могу ни наслутити на сликама. У Народном музеју Србије, у Збирци цртежа и графика југословенских уметника 20. века чува се петнаест Надеждиних цртежа, као и њена четири скицен-блока.
- Први радови доспели су у Музеј 1952. године, откупом од Љубице Луковић, Надеждине сестре, док је друга група цртежа, откупљена 1965. - пише Блануша. - Најраније датиран цртеж потиче из 1894. а најкасније из 1912. године. Упркос томе што се време настанка највећег дела Надеждиног опуса не може са сигурношћу установити, са изузетком појединачних цртежа као и оних у скицен-блоку из 1895, ови радови, посматрани с посебном пажњом, сведоче о томе како се кретала њена стваралачка природа. На тај начин се јасно уочава не само њихова разноврсност већ и њена изразита креативност у појединим цртежима.
Испит из слободоручног цртања
ПОТПИСАНИМ члановима Комисије за испитивање госпођице Надежде Петровићеве из слободоручног цртања част је известити Господина Министра просвете да су дана 18. октобра о. г. по напред одређеном програму за испитивање, испитали госпођицу Надежду из практичног и теоретског дела слободног цртања и да је госпођица у свему показала врло добар успех, а тиме и квалификацију своју за предавање слободоручног цртања у средњим школама - овај документ Министарства просвете из 1892. године су потписали Михаило Валтровић, председник комисије и професор Више женске школе (каснији легендарни управник Народног музеја), Ђорђе Крстић, сликар и учитељ слободоручног цртања у Реалци и Димитрије Андрејевић, учитељ цртања у Трећој београдској гимназији.
Блануша објашњава и да се сви Надеждини цртежи могу поделити у неколико целина, од којих су у првој скице, необавезне белешке и понеки "сувенирски" цртеж, то су радови настајали спонтано, у доколици, без трага оне експресивности коју има њен сликарски потез. У другој групи су цртежи са студија, а у трећој они у којима је захтевала од себе перфекцију.
- Ови малобројни радови се издвајају од остатка њеног цртачког опуса. У тим цртежима се уочавају трагови њеног генералног схватања сликарског изражавања, тако да би се фигуративно, у симболичком смислу речи, могло казати да су такви њени радови једна врста "графичког експресионизма". Јер, она црта онако како би сликала - оловку третира као да јој је четка у руци, шара слободним гестом, њен потез је растресит и привидно нехотичан, а њен цртеж се приближава свим врлинама експресионизма - закључује ауторка изложбе "Надежда Петровић: без боје".
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Коментари (0)