ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ КАО ВЕЛИКА БРАЋА: Пре 120 година рођен је славни писац Џорџ Орвел (1903- 1950)

УЛАЗИМО у доба тоталитарних диктатура - доба у коме ће слобода мисли бити смртни грех, док на крају не изгуби сваки смисао.

Foto: Profimedia

 Ово је средином 20. века тврдио један од највећих енглеских и светских писаца, Џорџ Орвел који је у својим дистопијским романима "1984" и "Животињска фарма", застрашујуће уверљиво описао свет без истине и слободе.

Иако је људска врста прегурала већ готово четири деценије после његове фамозне 1984. питања која је Орвел, рођен  пре 120 година, отворио у својим делима све су актуелнија развојем вештачке интелигенције. А страх да цивилизација срља у високоразвијено ропство све је присутнији.

- У "1984" телевизијски екрани гледају вас, а сви шпијунирају све друге - написала је лани, поводом годишњице Џин Ситон, професорка историје медија на Универзитету у Вестминстеру и директорка Орвелове фондације. - Данас су друштвене мреже те које сакупљају сваки потез, куповину, коментар који обављамо на интернету и хране свезнајуће присуство у нашим животима које може да предвиди сваку нашу преференцију. Засновани на нашим потрошачким изборима, где је корисник роба која се ставља на тржиште, сакупљање тих преференција за политичке кампање сада извитоперује демократију.

Према њеном мишљењу Орвелов диктатор, Велики брат, апсурдан је и застрашујући:

- И гдегод да погледате у савременом свету, на позицији моћи су "јаки" мушкарци. Свима је заједничка иста потреба за гушењем опозиције, фанатичан терор над било каквим неслагањем и самопромоција. Велика браћа више нису виц, већ се слободно шеткају овим светом.

Фото промо

Писац кога широм света препознају углавном према две славне негативне утопије, пера се прво латио као новинар и према мишљењу многих, уз Хемингвеја, један је од првих који је овај занат у 20. веку уздигао до врхунске литературе. Иза њега је остала изузетно узбудљива аутобиографска проза у књигама "Нико и ништа у Паризу и Лондону", "Бурмански дани", "Каталонији у част", "Пут у Вигам"... Дела су настала на личним и врло екстремним искуствима аутора. Она су сведочења о пет година које је провео у Бурми, радећи као полицајац, о својевољном двогодишњем изгнаству међу париске и лондонске маргиналце, жртве тадашњег друштва, али и учешћу у Шпанском грађанском рату, у коме је био рањен.

Пре него што се афирмисао као писац радио је и као учитељ, књижар, продавац, књижевни критичар... Током Другог светског рата био је шеф индијског сервиса Би-Би-Сија, али и ратни репортер за "Обзервер" и "Манчестер ивнинг њуз". А онда му је пуну књижевну афирмацију 1944. донела "Животињска фарма" (у једном сеоском дворишту група животиња успева да прогна људе и преузима власт, али најинтелигентне свиње успостављају нови облик диктатуре).

Foto: Profimedia

Читав Орвелов узбудљив живот био је идеално тло да на њему настане врхунска књижевност. Рођен је у Индији, у породици средњег сталежа, као Ерик Артур Блер, који је одрастао и образовање стекао у Енглеској. Мада је стално путовао и бежао од британског начина живота и друштва према коме је био изразито критичан, према једној ствари био је типичан Енглез: волео је да пије чај, а начин његове припреме описао је у есеју "Лепа шоља чаја".

Свој књижевни псеудоним одабрао је инспирисан реком Орвел, мада су у игри били и П.С. Бартон, Кенет Мајлс, и Х. Луис Олвејс. Женио се два пута, а прву супругу Ејлин О'Шонеси, са којом је био у браку од 1936. до 1945. упознао је на једној забави док је она још студирала психологију на Оксфорду. Нису могли да имају деце па су усвојили дечака коме су дали име Ричард Хорацио Блер, по Орвеловом стрицу. Остало је забележено да је брак био прилично отворен, као и да је писац имао већи број блиских пријатељица. Када му је супруга умрла током оперативног захвата, преселио се у Шкотску, на острво Јуру, где је и написао роман "1984".

Други пут се оженио Соњом Бромвел и то непосредно пре смрти, у јесен 1949. Умро је 1950. у јануару, у 48. години од туберкулозе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације