НА СЦЕНИ ИГРА СРЦА И УМА:" Фестивал фестивала" у Требињу 66. пут окупио аматере из свих крајева бивше Југославије, изузев Словеније

НА самом југу Херцеговине, под Леотаром, сместио се "град сунца и платана" у коме се већ деценијама окупљају заљубљеници у театар да покажу шта знају и умеју: до 27. јула аматери из целе некадашње Југославије (осим Словеније) учествоваће на 66. "Фестивалу фестивала", у оквиру богатог Требињског културног лета.

Прошлогодишњи победник "Српска дрма" из Трстеника Фото промо

Завесу су подигли Македонци са представом "Пљусак", из Бијелог Поља стигла је Кољадина "Кокошка", Травничани конкуришу за неко од признања са комадом Елвиса Бошњака "Облаци", а Београђани са "Вечерњом ружом" Владе Арсића. Из Србије стижу и Симовићеви "Шопаловићи" (Петровац на Млави), док ће град домаћин на самом крају извести комад Паола Ђеновезеа "Помрачење".

У време када реч "аматер" (и у буквалном и у преносном смислу) све ређе има похвало значење, када је све више "професионалаца" без покрића, у граду на Требишњици са разлогом се диче својим аматерима чија достигнућа, неретко, превазилазе многе "профи" представе. Јер, њихова љубав према театру је безинтересна и безусловна. Њихови глумци су ветеринари, камермани, радници, службеници, студенти, који играју за душу...

- "Фестивал фестивала" и траје толико дуго зато што га уређују аматери из целог региона. Ми не правимо селекцију, па ни по пропозицијама нисмо могли никог фаворизовати - истиче Ђорђе Вучинић, извршни директор Фестивала. - Средине у којима је развијено аматерско позориште саме бирају најбоље представе и шаљу их у Требиње. Негујемо широк распон уметничких достигнућа и жанрова, зато је ово деценијама догађај који се међу требињском публиком посебно очекује. Град воли Фестивал, а воле га и аматери.

Наш саговорник истиче да готово нема значајног глумачког имена које баш на овом фестиавлу, као аматер, није направило прве глумачке кораке, показујући пре академије свој потенцијал:

- Овде су играли Мира Карановић, Александар Берчек, Предраг Ејдус, Воја Брајовић, Жарко Лаушевић, Мима Караџић и многи други. Из Београда је већина долазила са представама "Дадова", али и из свих градова унутрашњости који су имали аматерско позориште. Касније су многи од њих постали велики драмски уметници али, бар за мене, било је и изненађења. За Миму и Жарка сам био убеђен да ће се бавити неким другим професијама, за разлику од Воје за кога сам одмах осетио да је "рођени" глумац. Сви су били млади и сви имали аматерске почетке. Уосталом, до данашњих дана ретко ко је "изнебуха" одлазио на академију. Много их је прошло кроз Требиње: не само глумачких, него и будућих великих редитељских имена.

Ипак, како каже Вучинић, ни Фестивал није трајао увек у истом замаху. Оно што је извесно, свој врхунац доживео је у једној деценији:

- Најплоднији период био је од почетка осамдесетих до деведесетих година. Тада се десио прави процват позоришног аматеризма у бившој Југославији. Предњачила је Србија, посебно Војводина. Било је и неких градова који су се издвајали као што су Врање и Травник у Босни и Херцеговини... Мислио сам да ће десити криза у аматеризму, али сам се на срећу преварио. У кризи је сценографија, костимографија и неки други позоришни сегменти, али када су у питању саме представе на сцени је игра ума и срца! Увек ће људи тражити ту магију аутентичности и наивности у оном најлепшем смислу речи.

На питање да ли исти ентузијазам дели и оснивач фестивала, Град Требиње, наш саговорник одговара:

- Апсолутно, на сви нивоима, као првог дана! Ни у чему не оскудевамо, као ни "Дучићеве вечери поезије". Може се у свему другом оскудевати, али ове две манифестације се никада нису доводиле у питање. Фестивал траје 66 година, "Дучићеве вечери" су нешто млађе, али и оне постоје готово шест деценија. Иначе, никада нису прекидане - чак ни у рату. Код нас се не жале паре кад је о култури реч, уосталом, и Дучић је желео да Требиње буде град културе и оставио му богату заоставштину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације