МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора
МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".
Фото: Б.Ђорђевић
На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.
Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.
- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."
Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:
- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.
Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.
Породично наслеђе
ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.
Препоручујемо
БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"
10. 09. 2023. у 14:37
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ХРВАТИ ШОКИРАЛИ РУСИЈУ: Урадили оно што чак ни Американци нису били спремни да учине
Русија је, откако је почео рат у Украјини, на мети многобројних међународних санкција које спроводе у дело земље тзв. "запада", али поред колективно донетих забрана, има и оних једностраних.
12. 11. 2024. у 16:50
НА ЕСТРАДИ ЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Ево колика је пензија Зорице Брунцлик
ПЕВАЧИЦИ је национална пензија додељена пре три године.
13. 11. 2024. у 09:13
ПОСЛЕ ОСУДА ЗБОГ ВЕЗЕ СА МУСЛИМАНОМ: Турчин оженио Београђанку (ВИДЕО)
"ТОГ дана 26. јуна 2023. сам кренула из Београда у Истанбул. Била сам срећна што ћемо после две године везе на даљину да живимо заједно."
13. 11. 2024. у 18:09
НИ ОН ВИШЕ НЕ БРОЈИ ЉУБАВНИЦЕ И ДЕЦУ: Џонсон био са студенткињом, па хтео да јој среди посао - сви скандали бившег премијера
БОРИС Џонсон је поред политичке каријере, успео да изађе на крај са бројним љубавним бродоломима, аферама и разводима.
13. 11. 2024. у 14:14
БРАТ ТОМЕ ЗДРАВКОВИЋА: Умрли истог дана, смрт дочекао у беди - славни певач га ретко обилазио (ФОТО)
БРАТ легендарног певача Томе Здравковић, Иван Здравковић, о којем се мало знало, преминуо је у 90. години баш истог датума као и Тома, само 2021. године.
13. 11. 2024. у 07:38
ОБЈАВЉЕНЕ ФОТКЕ: Емина Јаховић у топлесу - и пољубац на уснама (ФОТО)
ЕМИНА Јаховић је убрзо пост избрисала са друштвених мрежа, па фотке сада не могу да се виде на њеном Инстаграму.
13. 11. 2024. у 20:40
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Најновије из рубрике
КАД СЕ ДУША "ПРОСПЕ" ПО БЕЛИНИ: Прва самостална изложба слика модног дизајнера Бате Спасојевића (ФОТО)
ТРИ деценије каријере наш прослављени креатор Бата Спасојевић обележава са два догађаја - уобичајено модном ревијом (одржаће се 18. новембра), али и неочекивано, бар онима који му нису блиски, првом самосталном изложбом слика, која је отворена у једном престоничком хотелу.
13. 11. 2024. у 22:47
АНЂЕЛИ НОВОГ ДОБА: Радови Љиљане Бурсаћ у Блок галерији
ИНТЕРАКТИВНА, мултимедијална изложба Љиљане Бурсаћ, под називом "Анђели новог доба ОАЗЕ", биће отворена у новобеоградској Блок галерији (Јурија Гагарина 221), у петак, 15. новембра, у 19 часова.
13. 11. 2024. у 19:27
ТРАДИЦИЈА НИЈЕ КОПИРАЊЕ: Пројекат др Дијане Милашиновић Марић у Конаку књегиње Љубице
ИЗЛОЖБА настала као део пројекта др Дијане Милашиновић Марић "Традиција као критеријум", која ће бити отворена у суботу 16. новембар, у Конаку кнегиње Љубице, у 18 часова, представиће дела 16 уметника који су одговорили на тему "Моравска Србија".
13. 11. 2024. у 18:47
ГОСТУЈУ "ЉУДИ ОД ВОСКА": Представа Ивана Алача на сцени ЈДП
У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ драмском позоришту, у уторак 19. новембра,гостује представа "Људи од воска" Мате Матишића( режија Иван Вања Алач) и продукцији Народног позоришта Сомбор.
13. 11. 2024. у 18:44
МОГУЋИ ПОГЛЕД НА ПОСТМОДЕРНИЗАМ: Групна изложба аутора који су ступили на сцену осамдесетих у Кући легата
У ГАЛЕРИЈИ Куће легата, у Кнез Михаиловој улици, у четвртак, 14. новембра у 19 часова, биће отворена изложба "Осамдесете и деведесете данас - Да ли смо још увек постмодерни?", која је ауторски пројекат удружења АРТ-ЗУМ.
13. 11. 2024. у 18:44
Коментари (0)