ДИСТОПИЈА КАО УСУД . Џорџ Орвел: 1984. Режија: Алиа Лука. БДП
БУДУЋНОСТ у диктатури, под будним оком Великог брата, коју је Џорџ Орвел давно сместио у 1984. годину, за нас је далека прошлост.
Од те године нас, без једне, дели четрдесет година. Роман који је постао симбол конструисања диктатуре над слободом људског бића, диктата унифицираног над инвидуалним, безизлазности из послушности, коју продукује страх, данас више није тема уметности јер се тако живи банално пречесто.
Оно што је редитељка Алиа Лука покушала да поручи својом представом у Београдском драмском позоришту, пре спада у домен позоришне него драмске иновације. У инсценацији дистопијског Орвеловог романа из 1949. године (драматизација редитељке, превод Марије Стојановић) актери из романа углавном механички, без емоције обављају радње, помно посматране из тв екрана, а њихове (субверзивне) мисли читамо титловане изнад сцене, заправо, делове романа. У променама, на енглеском језику, чујемо глас из медија, који је, очигледно, алтер его дистопијског човека, нашег претка и потомка. У представи се говори и шпански (кажу да је редитељка Шпанкиња), а пева се, емотивно и медитерански, на грчком.
Из тог глобализма не излази никакав смисао, повремено је неукусно да у земљи, у којој енглески није официјелни језик, публика мора да разуме, без превода, о чему се говори. Ако се мултијезичност схвати као универзални драмски језик, без стварног разумевања није могућно то прочитати. Општа тајанственост, од непојављивања редитељке, непостојања глумачког поклона публици, непревођења великих пасажа текста, до извесног утиска већ виђеног у сценама бруталне огољености насиља над достојанством осећајног и мислећег бића (после сцена из Гвантанама Орвел је постао литература), убрзо постаје заморна и представа се прати са напором....
У ванвременом упризорењу сваке могућне "84", коју смо живели, у којој смо и која ће трајати, Павле Пекић (Винстон), Љубинка Кларић (О'Брајан), Наташа Марковић (Џулија), као и остали, Милорад Дамњановић, Иван Заблаћански, Нада Мацанковић, Љубомир Булајић, Стефан Радоњић, Амар Ћоровић и Паулина Манов су сасвим коректно и разговетно представили ликове који, после временске дистанце, више припадају театру апсурда, Јонесковог типа, него дистопијској идеји о укидању речи, бића и слободног избора, као последње одбране цивилизације и еволуције хомо сапиенса.
У безличним завесама (сценограф Кристоф Руфер), очекивано униформним костимима Елен Хофман), представа "1984" није одузела чар вечном Орвеловом романескном проклетству човечанства, али није ни додала позоришно, а још мање драмско светло на монотони и бесциљни протест против себе самог, у судару са силом и неправдом.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)