УСАМЉЕНИ ТРКАЧИ НА ДУГЕ ПРУГЕ: "Божанственом комедијом" Франка Касторфа у Дану пролога у БДП вечерас почиње 57. Битеф

ПРЕДСТАВОМ "Божанствена комедија" у режији Франка Касторфа, на сцени Београдског драмског позоришта, вечерас "незванично" почиње 57. Битеф - реч је о Дану пролога (ово остварење није у такмичарској конкуренцији), а у наредних седам дана, под слоганом "Снаго не пристај да будеш нечија", смењиваће се остварења из Немачке, Грчке, Литваније, Мађарске, Шведске, Белгије и Србије.

Архива "Новости"

Велики немачки редитељ Франк Касторф подићи ће фестивалску завесу у складу са овогодишњим слоганом, али и личним ставом да је човек слободан док се игра. А каква је улога театра у свему томе, објаснио је у разговору за "Новости".

- Ништа није горе него једногласје, не само у позоришту него у друштву у целини. Позориште је раније било отворено за полемику, нудило одличне представе и редитеље (попут Пине Бауш или Питера Штајна) у Западној, као и ми у Источној Немачкој. Имао сам привилегију да ми је свака друга представа била забрањена. Као редитељ, разбијате нешто што је важно у друштву, јер свака политика има своје интересе. Не смете развијати страх и сами себе цензурисати. Сваког ко има моћ морате нападати. Нека сте врста усамљеног тркача на дуге пруге.

Прво остварење на фестивалском репертоару (у селекцији Никите Миливојевића) дан је касније: у Југословенском драмском (у режији Матеје Колежник) гостује Шаушпилхаус Бохум из Немачке, с представом "Деца сунца". Представа је урађена по мотивима Максима Горког, чија се радња одвија у 19. веку и у чијем је средишту група интелектуалаца и уметника идеалиста одвојених од сурове стварности спољашњег света. Редитељка "помера" време у шездесете године прошлог столећа и тако приближава пишчеве ликове савременом добу.

"Збогом, Линдита" је следеће фестивалско извођење (у Атељеу 212) - по концепту и поставци Марија Банушија наступа ансамбл Народног позоришта из Атине. Аутор је грчки глумац и редитељ пореклом из Албаније, а представа се бави историјом Балкана, његовим загробним обичајима и праксама кроз, како се наводи, дубоко интимну причу о суочавању са губитком вољене особе. Како се живот наставља после смрти вољених бића и шта значи рећи "збогом" - нека су од питања које поставља грчко остварење.

фото Промо

Један од два наслова из домаће продукције на 57. Битефу је "Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом" Игора Коруге, у којој шест извођача различитих генерација изводе плесну представу, заправо "архиву у покрету" - износећи на сцену недовољно забележене записе покрета, доживљаја,сећања... Већ следеће вечери, поново домаћа представа - "Као све слободне дјевојке" Тање Шљивар (режија Селма Спахић) Атељеа 212, која је премијерно изведена у октобру прошле године на сцени овог театра.

Литванско остварење "Сунце и море" у Уметничком пављону "Цвијета Зузорић" (ауторки Ругиле Барзжукаите, Ваива Граините и Лина Лапелите) је опера, смештена на плажи, где се људи кроз певање о наизглед свакодневним стварима, баве проблемом климатске кризе и еколошких катастрофа... Представа на Битеф долази овенчана Златним лавом на 58. Венецијанском бијеналу и "подсећа нас на малограђанску апатију који са собом носе они који имају привилегију одмора". Мађарска педстава "Распевана младост" (текст и режија Јудит Берец, Бенце Ђерђ и Мате Сигети) у средиште интересовања ставља феминистичке драматуршке принципе: транспарентност, избегавање експлоатације и самоексплоатације, бригу о другим, а имаће два извођења у Битеф театру - 8. и 9. октобра.

Из Шведске долази остварење са нама добро познатим редитељским именом: представу Jeanne поставила је на сцену Ања Суша, по тексту хрватске књижевнице Иване Сајко и копродукцији два театра, Рикстеатерн и Драматен. Публика ће присуствовати савременој верзији приче о Јованки Орлеанки, која се бави потенцијалом отпора друштвеној и систематској неправди.

И на крају, као последње фестивалско издање, у Народном позоришту ће наступити Плесно позориште Фасо из Белгије, с остварењем Wakatt, по концепту и режији Серж Еме Кулибали: на сцени, десет плесача чије извођење (уз "живу" музику на позорници) дочарава мешавину страха и беса, критикујући колонијалне праксе кроз јединствен плесни језик.

Препоручујемо

Култура

0 0

ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ У ВРШЦУ: Јубиларно, тридесето издање под слоганом "О вредностима и трајању"

03. 10. 2023. у 11:51

Култура

0 0

ЧАС ДОМАЋИНСТВА ИЗ ПОРЦЕЛАНА: Изложба дела Валентине Савић у Музеју примењене уметности

02. 10. 2023. у 17:38

Култура

0 0

"ДЕЧАК С КОФЕРОМ" ОСВОЈИО ШЕСТ НАГРАДА: Представа Малог позоришта "Душко Радовић" на међународном фестивалу у Скопљу

02. 10. 2023. у 16:44

Култура

0 0

БИТЕФ ОТВАРА БОРО ДРАШКОВИЋ: Ново издање београдског фестивала почиње 3.октобра

01. 10. 2023. у 13:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације