ВАЈАР КОЈИ ЈЕ МРЗЕО РАТ: У САНУ свечана академија поводом 125 година рођења Хенрија Мута
ВЕОМА ми је жао што нисам са вама на обележавању 125. годишњице рођења мог оца, као и подсећања на изложбе које је одржао у Југославији 1955, поручила је учесницима скупа у САНУ Мери Мур, ћерка светски славног вајара Хенрија Мура (1898-1986).

Фото САНУ
- Иако ми је било само девет година, била сам свесна политичког и уметничког значаја тих изложби - стоји у писму вајареве наследнице, у коме је открила и да су уз поклоне са пута родитељи из Београда довели и Мирјану, ћерку нашег архитекте, која је потом живела код њих и била јој дадиља.
Свечану академију у част овог иностраног члана САНУ, од средине седамдесетих, отворио је њен председник, aкадемик Зоран Кнежевић, a уз обраћање британског амбасадора Едварда Фергусона и академика Душана Оташевића, прочитано је и писмо Годфрија Ворсдејла, директора Фондације "Хенри Мур".
Фото САНУ
О односу великог вајара према рату говорила је Пенелопе Кертис, некадашња директорка Тејта и дугогодишњи кустос Института "Хенри Мур" у Лидсу. Фокус излагања ове историчарке уметности и аутора многобројних књига, били су цртежи настали током бомбардовања Британије у Другом светском рату, а како је открила у разговору за наш лист пре почетка скупа, они ће бити и део изложбе наредне године у Лондону, коју тренутно припрема:
- Ти цртежи су везани за извођење драме "Спасавање", коју је преносио Радио Би-Би-Си, а слушало три милиона људи. Била је то нова верзија "Одисеје", писана из угла Пенелопе, са идејом да представи тадашњу окупацију Грчке и њено спасавање. Самог Одисеја је представио, попут себе, као 45-годишњака. Кроз ове радове покушао је да разреши властиту дилему да ли да се укључи, или не у рат. Имао је занимљиву преписку са једним пријатељем који је одбио да се бори, јер је сматрао да је рат империјалистички. Овај део његовог оспуса кореспондира и са садашњим временом и дилемама уметника у односу према рату.
Мур је често радио ратне споменике, подсећа саговорница, али су на њима ратници рањени, уснули, јер за њега у рату није било ничег што треба глорификовати:
О "Битлсима" и срцу
СЕЋАЊА на Мура у САНУ је поделио и Ричард Вентворт, британски вајар и професор, који је као 19-годишњак боравио у његовом студију. Како је открио за наш лист, као неко ко је ишао у школу са сином Фицроја Меклејна (официр при Врховном штабу НОВЈ), може да замисли и разуме политички контекст Муровог доласка у Југославију.
- Радио сам кратко за Мура, у време када је обављена прва трансплантација срца, о чему смо слушали на радију, а ја сам правио мале моделе срца - објашњава, како за себе каже, овај вршњак модерног света који се сада распада. - Тада се појавио албум Sgt.Pepper. Мур је тада млађи од мене сада, и једном је само коментарисао "Битлсе", поводом самоубиства Брајана Епштајна, рекавши: "Мора да је тај бизнис веома захтеван".
- Приказивао је само његове погубне стране. Говорио је да рат људе чини глупим - истиче Кертисова додајући да се као учесник Првог светског рата осећао изданим.
Према њеном мишљењу улога коју је имала Мурова изложба у Београду, била је ближа друштвеном, него уметничком утицају на наше ликовне ствараоце.
- Овдашњим вајарима није био потребан Хенри Мур да им каже како да раде, већ је та изложба била демонстрација тога како скулптура може да има јавни утицај - сматра Кертисова. - И сам Мур се премишљао да ли жели, или не да буде јавна личност.
О значају изложбе и боравак британског скулптора у Београду, говорили су Јерко Денегри, Љубица Вујовић и Ана Ереш, Феђа Кликовац се осврнуо на свој рад у Фондацији "Хенри Мур", а дискусију је водио иницијатор и организатор овог скупа реализованог у сарадњи са Британским саветом, дописни члан САНУ Мрђан Бајић.
Препоручујемо

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)