ЕКСКЛУЗИВНО Академик др Михаил Пјотровски, генерални директор Ермитажа: Србе и Русе везују чврсте карике братства

БЕОГРАД ће први пут бити домаћин "Дана Ермитажа" у Србији, манифестације од међународног културног значаја, коју од сутра до 29. октобра организују Ермитаж, један од највећих музеја на свету, Министарство културе Србије и компанија "Гаспром њефт".

Фото Дани Ермитажа у Србији

У сарадњи са Народним музејом Србије, Ермитаж ће истовремено отворити две изложбе: "Невидљива уметност" и "Царски порцелан". Инклузивни пројекат "Невидљива уметност" пружиће посетиоцима прилику да буквално дотакну историју: да додирну древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете других дела из колекције Ермитажа. Изложба "Царски порцелан" повезаће историју династије Романов и реплике дворских сервиса за ручавање који су били у употреби на свечаним вечерама и породичним прославама руских монарха. Обе изложбе у Народном музеју Србије биће отворене за публику од среде, 25. октобра до 24. новембра 2023. године.

Фото Дани Ермитажа у Србији

Овим поводом, ексклузивно за "Вечерње новости", говори академик др Михаил Пјотровски, генерални директор музеја Ермитаж.

о Најављени "Дани Ермитажа" у Србији изазвали су велику пажњу јавности, и један од важних разлога су блиске културно-историјске везе наша два народа. По вашем мишљењу, које су најважније ствари које нас повезују?

- Корени руско-српског братства леже у веома дубоким слојевима историје. Као археолог, ја то сигурно знам. Сарадници Ермитажа и Музеја Војводине већ неколико година спроводе заједничке археолошке експедиције и проучавају питање порекла Словена. Већ у самом заједништву предака, лежи кључ јединства наших народа.

Кроз историју, путеви Русије и Србије увек су се укрштали и преплитали у сложени сплет узајамних односа. Србија је спасла православну веру у Русији за време татарско-монголске инвазије, а Русија је помогла српском народу да збаци јарам Османског царства. Санкт Петербург је постао дом и место школовања младог Александра I Карађорђевића, а он је, са своје стране, у Србији склонио хиљаде Руса који су побегли из земље после Октобарске револуције. Наше земље су се заједно бориле у Првом и Другом светском рату и никада не престају да се међусобно називају браћом.

У збијеном ланцу догађаја који повезују Русију и Србију, тешко је издвојити нешто посебно. Много је важније што је овај ланац сачињен од мноштва карика које се протежу од памтивека, а ту везу између два народа је тешко прекинути.

о У интервјуу објављеном на сајту "Дана Ермитажа" помињете династију Романов. Како изложба царског порцелана може да прикаже српској јавности сјај и значај Руске империје?

- Сваки музејски експонат је пре свега вредан зато што је у стању да исприча причу, открије детаље прошлости. Шоље, тањири или вазе које су користили руски монарси, нису само луксузни предмети за свакодневну употребу. Сваки од ових експоната одражава личне преференце владара, популарне уметничке стилове те епохе, ниво индустријског развоја, популарне идеје у друштву или историјске догађаје. Зато пазите - ваша омиљена шоља данас, може да открије многе тајне будућим историчарима и археолозима.

Публика у Београду је већ добро упозната са руском династијом Романов која је одиграла важну улогу у историји Србије. А помоћу изложбе "Царски порцелан" посетиоци ће моћи да још ближе упознају царску породицу - могло би се рећи, у домаћој атмосфери.

о Очекујете ли да ће се музејска сарадња између Русије и Србије продубљивати? Планира ли Ермитаж да прошири своје присуство у Србији?

- Србија је једина земља у Југоисточној Европи у којој Ермитаж покреће свеобухватан програм развоја своје делатности. "Дани Ермитажа" су само први корак на овом путу, и осећамо велику подршку у нашем подухвату од наших партнера - Министарства културе Републике Србије и компаније "Гаспром њефт". Наш музеј је свакако усмерен на дугорочну и обимну сарадњу са Србијом, и сваке године планирамо да продубљујемо и проширујемо наше културне везе.

Фото Дани Ермитажа у Србији

о Да ли планирате да угостите српску изложбу или културну институцију у Санкт Петербургу?

- Тај процес је већ покренут. Недавно су радови српских фотографа били изложени у Ермитажу на фестивалу "Дијалог културе", а ове јесени наш музеј угостиће делегацију српских археолога. Заинтересовани смо за даљу културну размену са кључним музејима у Србији и преговарамо, али за сада нећемо износити детаље.

о "Дани Ермитажа" се одвијају у специфичној међународној политичкој ситуацији, због које, између осталог, није било могуће да се у Србију донесу оригинална уметничка дела. Какав је ваш однос према санкцијама у области културе? Како их превазилазите?

- Кад се једна врата затворе, отворе се друга. Свет је велики, и време је да погледамо око себе. Тада видимо да се невероватни музеји отварају и развијају у Кини, УАЕ, Катару, Индији и другим земљама. И Ермитаж сада преговара о заједничким пројектима са тим институцијама.

Такође је важно да Ермитаж није само најбогатија ризница светске уметности. Искуство је наша главна вредност. У последње време развијамо посебну културу интеракције под називом "Дани Ермитажа" и откривамо се колегама и посетиоцима у новим аспектима деловања - као рестаураторски и научноистраживачки центар, као пионири у области инклузије (прилагођавања музеја особама са посебним потребама), као место где се широко примењују савремене технологије и иновације. "Дани Ермитажа" у Србији са својим обимним и богатим програмом, постаће добар пример у томе!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације