БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића

ДЕВЕТ деценија од ро­ђења великог писца Слободана Селенића (1933-1995) обележено је у сали "Васко Попа" где су говорили Владан Бајчета, Марко Аврамовић и Игор Перишић.

Фото Документација Борба

У свим романима Се­ленић се опсесивно бавио великим друштвено-поли­тичким преокретом који је наступио са дола­ском Комунистичке партије на власт и поразом српске гра­ђанске класе, рекао је Бајчета, и додао:

- Припадајући на неки начин и једном и другом свету према породичном пореклу, али и властитим опредељењи­ма, Селенић је изузетно добро упознао сукобљене стране и са ванредном при­поведачком умешношћу предочио њихов судар у престоници социјалистич­ке Југославије. Мимоишао га је, притом, сиренски зов постмодернистичке тек­стуалне комбинаторике и писао је дела са ликовима од крви и меса, невероват­не животности и уверљи­вости. Језичка виртуозност оличена у вишегласју и аутентичности регионал­них говора, сленга и свих осталих варијетета којима је обликовао њихове тра­гичне судбине није била виђена до тада у српској књижевности, изузев доне­кле у романима Драгосла­ва Михаиловића.

Подсећајући да је Селе­нић током неколико по­следњих година живота, у време југословенске кризе, уложио свесрдан интелек­туални напор да пружи допринос што безболни­јем изласку из неповољних историјских околности, Бај­чета је рекао:

- Сведочанства својих на­стојања сакупио је у књизи публицистичких тексто­ва "Искорак у стварност" (1995), чији излазак из штампе није дочекао. Био је учесник српско-словенач­ких разговора у јесен 1987, одржаних у првој етапи у Љубљани, а затим и у Бео­граду, са тежњом да се расветли по­ложај републике која ће пр­ва иступити из федеративне заједнице. Учествовао је и у разговорима српских и хр­ватских интелектуалаца у Загребу 1993, посвећеним могућностима пацификова­ња заоштреног сукоба двеју осовинских република Југо­славије; а затим и на сусрету писаца у Бечу у организаци­ји "Иницијативе за хрват­ско-муслиманско-српски мировни дијалог". Потписи­вао је велики број прогласа, јавних апела, петиција и свих других покушаја да се политички радикализам, а касније и ратни исход су­чељених страна, што пре и што безболније стиша.

Игор Перишић/Владан Бајчета, Фото Д. Миловановић/Н. Скендерија/З. јовановић

Иако је прошло девет деценија од рођења и ско­ро три деценије од његове смрти, теме којима се овај писац опсесивно бавио у својим, и за његовог живо­та, а чини се и данас, веома читаним романима и даље су у жижи наше културне, друштвене и политичке јавности, можда чак и више него што су то биле у тре­нутку када се овај писац на њих осврнуо, нагласио је Марко Аврамовић:

- У питању су односи Ср­бије и Европе, коју је овај аутор најизразитије тема­тизовао у свом можда и нај­познатијем роману "Очеви и оци", затим српско-ал­бански односи и косовско питање којих се он дотиче у наградом награђеном рома­ну "Пријатељи", па затим ге­ноцид у НДХ и однос према овом тешком наслеђу, како у нашој тако и у хрватској средини, што је у средишту пажње романа Timor mortis и рецимо још, ратови за ју­гословенско наслеђе које је Селенић међу првима увео у српску књижевност у свом последњем за живота обја­вљеном делу "Убиство с пре­думишљајем". Потврђује се стога да је овај романсијер био изразито сензибилан за неуралгичне тачке нашег друштва, не презајући да на њих у својим књигама на изузетно високом занатском нивоу да непосредан, и како се данас испоставља, трајан одговор.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЛИКОВИ НА МАРГИНИ: Теа Обрехт, америчка књижевница , Гостовала у "Лагуни"

23. 10. 2023. у 15:27

Култура

0 0

МЛАДИ У РЕДУ ЗА ПОТПИС: Гужва на штанду Љиљане Хабјановић Ђуровић

23. 10. 2023. у 15:19

Култура

0 0

НАПОЛЕОНОВА ПОВЕЉА И ПРЕВЕРОВА ПОСВЕТА: Изузетни експонати привлаче многе посетиоце на штанд "Поште Србије"

23. 10. 2023. у 15:14

Култура

0 0

КУНДЕРА ЈЕ ГОВОРИО О АПСУРДУ ЖИВОТА И РАДОСТИ ЖИВЉЕЊА: Гост из Француске

23. 10. 2023. у 15:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације