РАСКОШ И СЈАЈ БЕЛОГ ЗЛАТА РУСКИХ ЦАРЕВА: Први "Дани Ермитажа у Србији" отворени двема изложбама и гала представом Балета Јакобсон (ФОТО)
ДЕО раскоши највеће руске културне ризнице, Државног Ермитажа, сија у Народном музеју, на двема изложбама са којима гостују у Србији: "Царски порцелан.Династија Романов и царски сервиси" и "Невидљива уметности".
На церемонији затвореног типа, у уторак, 24. октобра, касно по подне, говорили су министарка културе Маја Гојковић, заменица директор музеја из Санкт Петербурга Светлана Адаксина, заменик генералног директора "Гаспром њефта" Александар Дибаљ, и директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић, а потом је гала отварање првих "Дана Ермитажа у Србији", одржано у Народом позоришту, представом чувеног Балета Јакобсон.
- Порцелан су у Русији звали белим златом царева, зато што је био редак и скуп, а ту јединствену драгоценост смо донели из Петербурга, да вам овде покажемо - истакла је ауторка изложбе "Царски порцелан" Ирена Багдасарова, научни секретар Одељења за историју руске културе у Ермитажу, која је уочи отварања, провела новинаре кроз поставку у Великој галерији Народоног музеја, за ову прилику трансформисану у луксузну трпезарију Зимског дворца, где чак и под подражава црно бели мермер овог некадашњег дома Романових.
Занимање за порцелан, како је подсетила руска историчарка уметности, потиче из времена Петра Великог, који га је набављао у иностранству, док је производња почела да се развија током владавине његове ћерке Јелисавете Петровне, оснивача "Невске порцеланске мануфактуре". Примери чак три њена сервиса за чај, у рококо стилу - позлаћени, са "мебл" декорацијом, и са тродимензионалним ружама - изложени су на великом постаменту у облику спиралног стола, које је ова владарка посебно волела и наручивала од уметника за израду намештаја.
Експонати од чоколаде
У ПРОЈЕКАТ инклузивних изложби укључени су и произвођачи чоколада. Калупи за те чоколаде, како је објаснио аутор поставке "Невидљива уметности", праве са као и за рељефе којим се слабовидима представља неко од дела са изложбе. А на омоту постоји могућност да се преко апликације, на мобилном тефону, прочита и сазна све што је важно за историјски предмет чија је реплика урађена од чоколаде.
- Ми у Русији славимо Димитрија Виноградова, као изумитеља руског порцелана, који је и написао теоретски рад о томе како га је правио од глине, кварца и алабастера - објаснила је Багдасарова.
Сви експонати са ове изложбе су, иначе, верне реконструкције историјских предмета, израђених у "Царској фабрици порцелана", основаној 1765. године.
- Државни музеј Ермитаж више од 20 година сарађује са овом фабриком, па савремени уметници и произвођачи могу да виде оригиналне експонате и према њима направе веродостојне реплике - рекла је руска кустоскиња.
У централном делу галерије Народног музеја постављен је велики сто за ручавање, са "Руским (Гуријевским) сервисом" из 19. века:
Амор и Кербер
РУСКИ цареви имали су своје омиљене псе-хртове, шицеве и француске булдоге, открио је Игор Малкиел. Тако је на поставци италијански хрт Катарине Велике, звани Земира, љубимац кога је царица сахранила у за њега наменски подигнутој пирамиди. Он је представљен на притискачу за хартију. Међу експонатима је и репродукција дела из прве половине 19. века, "Амор који је покорио Кербера". Реп Кребера је у облику змије, док је бог љубави његове три главе ухватио својим луком:
- То је предства победе љубави, над силама зла - закључио је Малкиел.
- Овај сервис још је познат и као енциклопедија орнамената стила ампир, јер се ниједна шара на њему не понавља - нагласила је ауторка изложбе, чији дизајнери су око стола дугачког седам метара (уз помоћ огледала делује удвостручено), осмислили пројекције тих орнамената, који се смењују, док се слике са десертних тањирића, стално емитују на екрану.
Како је открила, комплетан порцелан стигао је из Петрограда, док су чаше и есцајг за ову музејску гозбу, набављени у београдским антикварницама, а овдашњи су и букети цвећа направљеног од свиле. Руски рестауратори су направили салвете, према сликама царских вечера. На поставци нису само сервиси са дворова, већ и са царских бродова, као и порцеланске скулптуре, а поред колекције Јелисавете Петровне, заступљене су и оне са дворова Александра Првог, Николаја Првог, Александра Другог и Александра Трећег.
Археолог Игор Малкиел, који у Ермитажу руководи рестаурацијом драгоцености од метала, већ 18 година се бави начином на који се представљају музејски предмети особама са слабијим видом и слухом, а као аутор поставке "Невидљива уметност", представио је новинарима овај специфичан вид коришћења музејског блага.
- Велики број људи учествује у овом пројекту, од научних радника, археолога, специјалиста за 3Д технологију, вајара,сликара, преко рестауратора, стручњака за вештачку интелигенцију, до психолога и филозофа - открио је Малкиел.
Део ове инклузивне изложбе обрађује експонате са зороастријског локалитета Пенџикент, у Таџикистану, као и оне пронађене на ископинама хумки Пазирика на Алтајским планинама, у Русији. Реч је о тродимензионалним сценама насталим према зидним сликама древног Пенџикента (од шестог до осмог века нове ере), као и њиховим анимираним реконструкцијама, које откривају значења цртежа. На поставци су и фрагменти тренутно најстаријег познатог тепиха (на размеђи 4. и 3. века п. н. е.) са гробља Пазирик, урађени од сукна и вуне у Националном музеју тепиха у Азербејџану, које посетиоци могу да додирну.
Посебан сегмент поставке су "Невидљиви помагачи", а посвећен је - псима, који почиње посудом из 5. века пре нове ере и једним рогом обавијеним златом, чије реплике су прилагођене овом инклузивном пројекту. Стручњаци Ермитажа су из својих уметничких збирки одабрали десет представа паса различитих жанрова, на основу којих су направљене њихове тачне тродимензионалне копије. Због своје старости, неки од ових оригиналних експоната, практично више нису изложени у јавности и налазе се у музејским депоима.
Препоручујемо
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)