ЦРТЕЖ КОЈИ СВЕДОЧИ О ПРОЛАЗНОСТИ. Радови академика и професорке Милице Стевановић у популарном пројекту Центра зас графику ФЛУ
ФИНАЛЕ године у којој јој је припала награда за животно дело УЛУС-а, као и она поводом 120 година Музеја града Беогарда, донело је још једно признање академику и професорки Милици Стевановић: Центар за графику, њеног Факултета ликовних уметности у Београду обележиће четврт века од покретања ексклузивне и популарне едиције "Календар", издањем које ће бити посвећено њеним делима.
Фото Центар зуа графику ФЛУ
Истовремено, промоцију календара за 2024. годину, под истим називом "Поглед на Жарково" пратиће и отварање изложбе, у четвртак у 19 часова, са њеним радовима из збирке Музеја савремене уметности Београд, Галерије "Арте", као и две приватне колекције. Сама графика "Поглед на Жарково" настала је на основу оригиналног цртежа Милице Стевановић из 1968. године, коју су мајстори штампе, уметнице Тамара Пајковић и Марија Анђелковић у сарадњи са графичким дизајнером Иваном Крговићем, извеле као графику у комбинованој техници ситоштампе и литографије, у тиражу од 75 потписаних оригиналних примерака.
- Као и већина слика, објеката и цртежа Милице Стевановић и овај из 1968. је настао као непосредан однос аутора са околином и простором. Како нас је као студенте подучавала, тих осамдесетих година двадесетог века, простор не чини засебну целину од објеката који га настањују, већ су сви део јединственог визуелног поља - истиче, између осталог, професор Миливој Мишко Павловић, руководилац Центра за графику ФЛУ.
Фото Центар зуа графику ФЛУ
После педесетак и више година, поглед на Жарково из Миличине баште није исти, примећује професор Павловић и додаје:
- У међувремену, базен на Кошутњаку се изградио, ливаде су нестале под надирућом урбанизацијом, дојучерашње село је постало део метрополе. Остала је вечна истина обнављања и промене, трајно забележена цртежом која сведочи о пролазности.
Све генерације уметника
ПРОЈЕКАТ "Календара" Центра за графику и визуелна истраживања, покренут је 1999. године на иницијативу тадашњег руководиоца професора Небојше Радојева и кустоскиње Љиљане Ташић. Први календар за 2000. годину изведен је у сарадњи са професорком Маријом Драгојловић. До сада су се на "Календару", нашла дела уметника различитих генерација - Бојана Бема, Срђана Ђилета Марковића, Боре Иљовског, Миодрага Рогића, Душана Оташевића, Предрага Нешковића, Зорана Насковског, Владимира Перића, Ивана Шулетића, Добривоја Бате Крговића, Владимира Николића и Немање Николића, Марка Стојановића, Николе Велицког, Владимира Вељашевића, Нине Ивановић, ...
У свом богатом ликовном и педагошком раду, Стевановићева, која је редовни члан САНУ од 2018. а дописни од 2009, бавила се писањем теоријских текстова који се односе на проблеме уметничког образовања, опажања, процесе стварања, релације уметност-друштво, проблеме урбанистичког, односно амбијенталног обликовања, и наравно простора...
- У тексту "Поимање простора" (2015), навела сам један могући модел простора: он се, наравно, не може свести на коцку у коју су упаковане линије које стреме ка недогледу; употребљивији модел данас био би налик на тело амебе (која у себе "гута" и ту коцку), тело које реагује на сваки додир, надражај или импулс који га покреће и мења његову конфигурацију - истиче професорка Стевановић. - А таква гибања унутар тела видног поља производи посматрач, кретањем свога погледа, са своје почетне позиције - и физичке и менталне - у односу на посматрано које га окружује, позиције која се и сама донекле мења под утицајем прикупљаних нових података о посматраном.
Фото Центар зуа графику ФЛУ
Према њеном мишљењу, актуелно и веома учестало разматрање "краја капитализма", посебно кроз уметност, као и разматрање проблема који настају у друштву и покушаји њиховог решавања, а без истрајног, бескомпромисног, системског "формалистичког" истраживања и ревидирања слике о природи, неефикасно је, а стога закључује:
- Тек систематско (системско!) бављење природом указивало би на настајање новог општег система вредности, на одређене путеве напретка у одређеном друштву, путеве који припадају оријентацији која је "природњачка", не догматска. То је начин на који би уметност - не илустративно, декларативно, него делатно, најдиректније и најплодотворније изражавала и подстицала могуће конструктивне социјалне преображаје.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
"МОЛИЛИ СМО ГА, НИСМО УСПЕЛИ" Зашто Лука Дончић не игра за Србију? По оцу Србин, али мајка пресудила: "Дете је одрасло у Словенији"
ДА је тада некако успео да му промени мишљење, сигурно би било занимљиво видети тандем Дончић - Јокић.
24. 12. 2024. у 08:51
УСКОРО ПАДА КЉУЧНИ ГРАД, РУСИ НАДИРУ СА СЕВЕРА, ИСТОКА И ЈУГА: Детаљна анализа украјинских стручњака о стању на фронту
ЦЕЛА 2024. година протекла је у знаку повлачења украјинских трупа, које су губиле територије под притиском руских снага које напредују у североисточној Харковској области и источној Доњецкој области, пише Кијев индепендент у својој великој годишњој анализи дешавања на фронту.
24. 12. 2024. у 10:03
АЛБАНЦИ У ШОКУ: Не могу да верују уз коју песму је Србин ушао у ринг у Тирани (ВИДЕО)
Албанија је дочекала да усред њеног главног града одјекује да је Косово - Србија.
24. 12. 2024. у 19:39
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУСИЈИ: У Сибиру пронађенo младунче мамута старо 50.000 година (ФОТО/ВИДЕО)
РУСКИ научници открили су остатке бебе мамута старе 50.000 година, а пронађени су током одмрзавања пермафроста у удаљеном региону Јакутија у Сибиру.
24. 12. 2024. у 14:40
Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта
Празници нам стижу. А за један такав, најрадоснији међу Хришћанима, десио се најневероватнији прекид једног рата. И то светског. Ово је прича о томе шта једна фудбалска лопта може. Или, заправо... шта може људска слобода, када реши да је не спутава туђа глупост.
25. 12. 2024. у 15:49
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУЛА ИВАНА ДЕДИЋ: Позориште "Бошко Буха" опростило се од свог дугогодишњег члана
У БЕОГРАДУ је јуче изненада преминула Ивана Дедић (1964 - 2024), дугогодишњи члан Позоришта "Бошко Буха".
25. 12. 2024. у 13:54
РАНО САМ СЕ НАВУКАО НА МАГИЈУ ПОЗОРНИЦЕ: Интервју Јоаким Тасић, глумац
МЛАДОМ глумцу Јоакиму Тасићу недавно је припала престижна награда "Милош Жутић" Удружења драмских уметника Србије за улогу Вертхајмера у представи "Губитник". Стални члан Југословенског драмског, тако је "придружио" ово признање осталим наградама које су му донеле неки од наслова на репертоару куће ("Лимени добош", "Сирано", "Натан Мудри", "Тит Андроник", "Едип"), а од 27. децембра гледаћемо га и у култном Ковачевићевом комаду - "Свети Георгије убива аждаху", у режији Милана Нешковића.
25. 12. 2024. у 06:30
МАТИЈА ЈЕ ЊЕГОШ НАШЕГ ДОБА: У Матици српској представљена одабрана дела великана српског песништва (ФОТО)
ЋЕРАЋЕМО се још, Кад будем млађи, Рече ми један чоек, Вера Павладољска...
24. 12. 2024. у 22:21
"КРАТКЕ ПРИЧЕ СУ ИСКУШЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ 21. ВЕКА": Срђан Тешин - Верујем да сви данас осећамо мањак емпатије и солидарности
БЕОГРАДСКА промоција збирке прича "Црна Анђелија" Срђана В. Тешина, овенчана ове године Андрићевом наградом, одржана је у Музеју Иве Андрића, 10. децембра, на дан када је славном писцу уручена Нобелова награда за књижевност 1961. године.
24. 12. 2024. у 20:58
ЛАУРЕАТИ БАКОВИЋ И ДРАГИЦА СТОЈАНОВИЋ: Додељено признање "Алексије Везилић"
ПЕСНИЦИ Драгица Стојановић и Благоје Ваковић овогодишњи су добитници награде „Алексије Везилић.“
24. 12. 2024. у 18:28
Коментари (0)