ЈОШ НАС БРИНЕ ШТА ЋЕ СВЕТ ДА КАЖЕ: Два јубилеја, Биничког и Нушића, изводе на сцену оперу "На уранку"

ОД прве изведене српске опере "На уранку" прошло је сто двадесет година: тим поводом, 17. и 20. јануара, на Великој сцени Народног позоришта биће изведено дело Станислава Биничког (према либрету Бранислава Нушића) и у режији Ане Григоровић.

фото Народно позориште у Београду

После праизведбе (20. децембра 1903), прича о љубавном троуглу младог српског пара и турског аге, имала је још три инсценације у националном театру - 1968, 1999. и 2003. године.

Поставка коју ће београдска публика гледати (под диригентским вођством Стефана Зекића) настала је у модерном маниру, заплет је осавремењен и стилизован, а премијера је била пре четири године. Ово јануарско извођење обележиће, заправо,два јубилеја - на само прве српске опере, него и 160 година од рођења Бранислава Нушића у чијем знаку ће тећи предстојећи репертоар нашег театра.

- Опера "На уранку" инспирисана је приповетком "Сали Пич" из Нушићеве збирке "Рамазанске вечери". Бинички је сам дошао до те приче, у време када је велики комедиограф руководио Народним позориштем. У разговору су одлучили да се уради либрето који би одржавао српски менталитет и историју, али био и поука за нове нараштаје - објашњава Ана Григоровић.

Радња се дешава током турске владавине и, како објашњава наша саговорница, не поставља се црно - бело сукоб Срба са поробљивачем.

фото Народно позориште у Београду

- Преиспитује се наш менталитет и чињеница да је у овдашњој средини много битније шта ће "свет" да каже него сопствена људска права, па и право на љубав. Та идеја ми је била основна, зато се представа делом дешава у савременом добу, кроз стилизовани визуелни аспект. На неки начин, изједначила сам турску окупацију са распродајом фабрика и јефтине радне снаге страним инвеститорима, уз став да није проблем у онима који долазе већ у нама који не подржавамо једни друге...

И у приповеци "Сали пич" (Сали копиле) главног јунака целог живота исмева његово окружење, због чега једне пијане вечери он убија своју мајку. То се дешава и "На уранку", а код Биничког је прича стављена у нешто другачији контекст: Турчин покушава да главном јунаку узме жену прве брачне ноћи, зато је он негативац. Ипак, моја идеја је била да је хор, односно народ који их опкољава, окидач за насиље.

За редитељку је, како објашњава, било узбудљиво да повеже два велика јубилеја и два значајна уметника, који су створили прву оперу три деценије од настанка националног театра.

- Користила сам и друге Нушићеве текстове, убацила сам лик индустријалца и употпунила музички празан простор. Тако је настао спој драме и опере, а увела сам и нови лик који није оперски певач већ глумац. На јануарским извођењима биће то Александар Вучковић, док ће га касније играти Ненад Хаџи Маричић као и у премијерној подели. Тај драмски део( без певачких деоница) додат је и представља неку врсту пролога и епилога у којима сам искористила чувене Нушићеве цитате.

фото Народно позориште у Београду

На питање зашто нам је ово дело значајно, осим што је прво подигло завесу на оперској сцени, Григоровићева одговара:

- Уз њихова два, неспорно, велика имена, важно је јер је настало на наративу који је с једне стране политички, а с друге социјални. Прича је нашем националном идентитету, али и менталитету. Две особености које би требало да буду у складу, а код нас су често у сукобу. Без обзира на то што је у основи остала љубавна прича, ствар је постала много комплекснија. Зато није случајно што је баш она постала избор за прво оперско дело, врло популарно и дан-данас.

Међу најзначајнијим остварењима домаћег стваралаштва, наша саговорница издваја и оперу "Коштана" Петра Коњовића, насталу по чувеном наслову Боре Станковића.

- Она је посластица, бисер наше опере. Издвојила бих и неке савремене наслове Исидоре Жебељан, као што су "Маратонци трче почасни круг" и "Две главе и девојка". Мислим да би било добро да увек на репертоару имамо неки домаћи наслов. Да ли је могуће сваке сезоне, нисам сигурна. Али, вредно је имати бар једну домаћу оперу. Између осталог, и због тога што у Народно позориште све чешће долази инострана публика којој треба дати прилику да види оно што представља национално стваралаштво и тако, на најбољи начин, промовисати културу и баштину наше земље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације