ЛЕГАТ РОДИТЕЉА МИЛОРАДА ПАВИЋА ПОКЛОЊЕН АДЛИГАТУ: Вајар Зденко и професорка Вера Павић оставили су трагове о грађанском животу Срба

ЛЕГАТ Зденка и Вере Павић, родитеља познатог књижевника Милорада Павића, аутора "Хазарског речника" и "Предела сликаног чајем", поклоњени су Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, у окрвиру ког се налазе Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Фото: Адлигат

У легату се, између осталог, налази 14 скулптура и рељефа Зденка Павића, једно уље на платну, осам портрета, 14 различитих скица и један линорез, али и намештај за којим је породица Павић проводила деценије: стилска трпезарија са столом, шест столица, комодом за посуђе са огледом и холандским лустером.

Легат је формирао њихов унук Иван Павић, а поједине предмете поклонили су и унуци Александар и Никола Мићић, уз организацију снаје, уметнице Оливере Гаврић Павић. За легат су поклоњене и књиге Милорада Павића са посветама родитељима.

Вера Павић (1908-2001) је у деведесетој години објавила књигу сећања "Успомене" о породицама Павић и Михајловић, у којој износи низ детаља из грађанског живота у Србији, који сежу више од два века уназад. Вера је, иначе, била гимназијска професорка филозофије и историје, а предавала је и Данилу Бати Стојковићу. О њему је оставила сведочанство да "није био добар ђак, али смо му гледали кроз прсте, јер је било јасно да ће бити глумац".

Отац Милорада Павића Зденко (1904-1985) био је вајар, спортски радник и професор. Вајарство је учио код Ђорђа Јовановића и на ликовном одсеку Педагошке академије у Београду. Бавио се педагошким радом, вајањем, сликањем, графиком, графичким дизајном, активностима у оквиру Соколског друштва Краљевине Југославије и окушао у различитим уметничким облицима попут вођења луткарског позоришта и музике. Певао је у хору "Београдски мадригалисти".

Foto: Фото: Адлигат

POGLEDAJ GALERIJU

Отац је био строг према деци, али и пун љубави. Научио их је да раде, а зна се да је Милорад Павић имао гвоздену дисциплину када је у питању писање. Зденко се са Вером зближио на скијању у Словенији, када је Министарство просвете организовало једномесечни курс скијања, на којем су предавали врхунски стручњаци за зимске спортове. Комплетну опрему обезбедило је Министарство, а скије и гојзерице које су тад Павићи добили, сада се налазе у Адлигату, да сведоче о једном прохујалом времену и "скијашкој" љубави која је потрајала дуже од пола века.

Зденко Павић је ишао и на чувену предратну Олимпијаду у Берлину, у својству организатора спортских екипа Краљевине Југославије. Ове игре 1936. остале су упамћене по четвороструком тријумфу америчког црног атлетичара Џеси Овена, због чега је Хитлер побеснео. Остало је забележено и да је југословенска делегација тада била једна од ретких која није нацистичким поздравом поздравили Хитлера.

Зденко је био и један је од првих кошаркашких судија у земљи и аутор прве публикације о кошарци на српском језику, која данас спада у библиофилску реткост, а један примерак је поклоњен Легату.

Већ 1922. се бави графиком и графичким дизајном, обликујући насловну страну часописа "Гонг", док се касније окреће скулптури. Извео је већи број скулптура и рељефа већином у гипсу, и један број слика, углавном акварела и уља на платну. У последњој деценији живота направио је циклус полихромних скулптура под називом "Тражим помиловање", инспирисан стиховима Десанке Максимовић, као и фрескама из Дечана, Сопоћана, Студенице и Марковог манастира код Скопља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације