ФИЛМ ВРЕДАН ЧИТАВУ МИЛИЈАРДУ: Како је "Доротеј" освојио срце публике и постао један од највећих класика домаће кинематографије (ФОТО)

ФИЛМ Здравка Велимировића "Доротеј", рађен по роману Добрила Ненадића, одавно је стекао "култни статус". Доротеј је редак од малобројних филмова на тематику Средњег века, који не идеализује тај период, већ га реалистично осликава, приказивајући стање најширег слоја тадашњег становништва које је у то време због недостатка модерне медицине и науке, обољевало од разних болести и живело у тешким животним условима.

FOTO: Arhiva novosti

Текст из ТВ Новости вам преносимо у целости, као и фотографије са снимања овог култног остварења које је померило границе домаћег филма:

Крајем јула и почетком овог месеца, посетиоци Калемегдана најрадије су се окупљали око "Зиндан-капије", ровова и кула око ње: ту је, привремено, изникао амбијент из српске историје XIV века, пун сељака и витезова, коњаника и монаха, у одећи оног времена...

Све те животописне призоре видећемо у филму који се, у продукцији београдскојг "Авала-филма" снима према познатом роману Добрила Ненадића "Доротеј" - роману који је, као мало која домаћа књига у новије време побрао признања критичара и широку наклоност читалаца.

Сценарио је написао сам Ненадић, а сарадници на коначној верзији били су књижевник Борислав Михајловић Михиз и редиљ филма Здравко Велимировић коме је ово - после "Лелејске горе" Михаила Лалића и "Дервиша и смрти" Меше Селимовића - трећа екранизација дела наших савремених књижевних стваралаца. Директор фотографије је Ненад Јовичић, сценограф Власта Гавркк и костимограф Љиљана Драговић: у филму се, као извођачи оригиналне музике времена о којем је реч појављују и чланови ансамбла "Ренесанс". 

FOTO: Arhiva novosti

О значају који се овом пројекту придаје говори и чињеница да се он - на предлог СИЗ културе Србије - реализује у сарадњи свих наших република и покрајина сем Словеније. Укупни трошкови треба да буду око милијарду старих динара, а тај износ - скроман за филм ове врсте у данашњим условима - морао би да буде осетно већи да неколико радних организација није удружило свој рад и средстава у реализацију "Доротеја": међу њима је и београдски "Беко" који је урадио преко 150 костима за глумце и статисте у филму.

Главне улоге тумаче Гојко Шантић (за оне који су читали роман: Доротеј), Бата Живојиновић (Дадара), Горица Поповић (Јелена), Мето Јовановски (Димитрије), Вељко Мандић (Никанор), Дарко Демечевски (Лауш), Драгоми Фелба (Макарије), Данче Чевлевски (Матија), Мељихат Ајети (врачара), Љиљана Седлар (Анка), Боро Беговић (Богдан), Хазир Ниртари (Кирча), и други истакнути глумци.

И сви они, као и остали чланови "Авалине" привремене производне филмске јединице (односно аутори и сарадници) везали су један део вредности свог рада на судбину овог филма.

Снимање је започето под зидинама Манасије, а после Калемегдана екипа наставља рад у манастиру Поганово у близини Пирота, код Маркове куле у Прилепу, и најзад - по плану до 6. септембра - у цркви Свете Софије у Охриду. Премијера "Доротеја" - филма са историјском тематиком али, како у екипи истичу, и са савременим значењима - предвиђа се за почетак 1981.

Ускоро после тога, видеће га и гледаоци у иностранству; јер како сазнајемо од директора филма Драгана Поповића, једна позната швајцарска фирма већ је преузела дисттрибуцију "Доротеја" у целом свету!

Foto: FOTO: Arhiva novosti

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације