ОВАЈ филм се често узима као почетак нове босанске школе филма, која је представљала фантастичну симбиозу италијанског надреализма Федерика Фелинија и високопрофесионалних искустава прашке академије за филм и телевизију, а која је завршила филмовима Кудуз и Празник у Сарајеву почетком деведесетих година прошлог века. Остала је упамћена реченица из филма: „Свакога дана, у сваком погледу, све више напредује.”