ОВУ КЊИГУ СМО ДУГОВАЛИ САВКИ: Објављено дело о Новосађанки која се изборила за женске школе

Јованка СИМИЋ

05. 02. 2024. у 12:25

ДА бисмо се најзад одужили Јелисавети Савки Суботић (1834–1918), добротворки, основатељки Прве женске задруге, првој председници Кола српских сестара, изврсном педагогу и културном раднику, Матица српска у оквиру свог Рукописног одељења (Едиција Документ), објавила је књигу „Преписка Савке Суботић” приређивача мср Наташе Катић.

ОВУ КЊИГУ СМО ДУГОВАЛИ САВКИ: Објављено дело о Новосађанки која се изборила за женске школе

Портрет (1853) Н.Радонић/Матица српска Матица српска

У књизи на 192 странице, у тридесет и три сегмента обухваћена је преписка Савке Суботић са савременицима у периоду  од 1884. до 1913. године. Наглашен је велики лични углед и значај ове знамените Новосађанке коју је ранија историографија бележела тек као супругу угледног доктора права Јована Суботића и сестру политичара Михаила Полита Десанчића.

Умна и образована у Темишвару и Бечу, Савка је била посвећена супругу Јовану Суботићу с којим је имала седморо деце, али и загледана у циљеве далеко испред времена. Јавно је истицала да жене нису предодређене само за улогу мајки, супруга и домаћице, већ да, попут мушкараца, и оне имају право на образовање и рад. Знала је да је тај циљ остварив само ако се подигне свест у строго патријархалној заједници као и у друштву у целини.

Нарочито је била погођена положајем сеоских жена. Сматрала је да оне доприносе домаћинствима више од мушкараца јер поред бриге о породици и обиља кућних послова, раде и у пољу, а зими од вуне и кудеље израђују ручне радове.

Одлазила им је у дуже посете. Подучавала их је и била им подршка у васпитавању и нези деце, истицала значај образовања… Упућивала их је и у тајне ручне израде текстила, подстицала на излагање ручних радова што је, сматрала је, био један од начина да сеоске жене покажу друштву да и њихов рад треба да буде цењен.

Све то подстакло је Савку да започне борбу да образовање буде доступно и женској деци. Један од начина било је подизање српских виших девојачких школа и оснивање женских задруга. У својој родној вароши, Новом Саду, 1867. године основала је Прву женску задругу која је помагала сиромашним девојчицама да се ишколују за учитељице. На њен предлог отворене су и Више женске школе у Панчеву (1870) а потом и у Српској Атини (1874).

Због ових својих идеала Савка Суботић сматрана је једном од првих феминисткиња међу Српкињама у Аустроугарској, на простору који данас чини Војводину. Упоредо је важила за великог заговорника националне слободе и афирмације српског идентитета у тој монархији.

Европска штампа, почетком 20. века, писала је о Савки Суботић као изузетној жени. Одликовали су је српски и руски двор, а 1910. и 1911. године била је једина жена позвана да говори у Научном клубу у Бечу и Будимпешти.


 


 


 


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ВАНРЕДНЕ МЕРЕ У МАНЧЕСТЕР СИТИЈУ: Гвардиола увео карантин због лоших резултата и на Божић