ИСТРАЈНИ НА ВУКОВОМ ПУТУ ЗА ДОБРОБИТ РОДУ: У Председништву, 60. пут уручене престижне награде Културно-просветне заједнице Србије
ДОСТОЈНИМА признања које носи име великог Вука Караџића, и достојним потомцима Вука, Доситеја и других великана српске културе, данас је званично проглашено 14 добитника Вукове награде Културно-просветне заједнице (КПЗ) Србије, који су се низу пређашњих носилаца придружили на 60. свечаној додели у здању Председништва.
Изузетну Вукову награду за протеклу годину понели су истакнути делатник у култури Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости", професор др Зоран Аврамовић, социолог културе, новинар и публициста, професор др Драгољуб Драган Елчић, филмски редитељ, и Матична библиотека "Љуба Ненадовић" из Ваљева. Вуковом наградом за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији, овенчано је 11 изузетних стваралаца: књижевници Мирослав Алексић из Врбаса, Зоран Богнар из Београда и Миомир Нешић из Свилајнца, уметнички фотограф Станко Костић, вајари Љубиша Манчић из Београда и Милутин Ранковић из Лајковца, библиотекар из Кладова Жаклина Николић, историчар књижевности др Жанета Ђукић Перишић, историчар, професор др Александар Растовић, и двојац музичких уметника - браћа Теофиловић, Радиша и Ратко, из Чачка.
Истакавши колико је на жири охрабрујуће деловала спознаја да је баш сваки од предложених кандидата овакву награду у пуној мери заслужио, председник жирија проф. др Дарко Танасковић нагласио је и да је то окрепљујуће осведочење још више повећало њихову одговорност: одабрати оних најзаслужнијих десеторо и одати им овакво признање.
Ипак, жири је све одлуке донео једногласно, а Танасковић је поручио да награђенима жели само добро здравље, јер су сви до једног већ показали да и не умеју да живе, мисле и стварају никако другачије но на добробит српској култури и свом роду.
Редитељ и писац Живорад Жика Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, отварајући свечаност представљања лауреата који су дали изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору, подсетио је да се награда уручује у фебруару, јер је Вук Стефановић Караџић отишао у вечност 7. фебруара давне 1864, а тачно 100 година касније, 1964. је установљена Вукова награда као једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци.
- И када се за неколико векова буде писала нова историја српског народа, овај период остаће упамћен, јер је исписан стотинама имена добитника Вукове награде, делима и прегалаштвом људи који су читав живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, чинећи свакодневно нашу Србију лепшом и бољом, богатијом и знаменитијом. И сада се њима поносимо - нагласио је Ајдачић, рекавши да је и сама церемонија доделе Вукове награде изузетно узвишени чин и да је награда велика част за добитнике, КПЗ, културу, просвету и науку наше земље.
Живорад Ајдачић је званично упутио поздраве присутним гостима, од министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и министарке просвете Славице Ђукић Дејановић, преко саветника за културу председника Републике Србије - Дејана Савића, до државног секретара у Министарству културе Миодрага Ивановића.
- Вуково је прегалаштво светионик за све нас, а вредности које признање са његовим именом негује најбољи су путоказ будућим ствараоцима, онима који тек стасавају на културној сцени Србије - рекао је Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе, говорећи у име потпредседнице Владе и министарке културе Маје Гојковић.
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да је додела признања које пуних шест деценија носи велико, по свему значајно име, истичући прегаоце у најразличитијим областима и обједињујући просвету, науку, културу и уметност, одлична прилика да се подсетимо значаја образовања.
Присутнима се обратио проф. др Зоран Аврамовић, "с поносом и радошћу, и од срца", а у име свих овогодишњих добитника признања које носи име великог Вука. Свака култура има стваралачке личности које крче пут вођене највишим, темељним вредностима и одане уздизању и промовисању културне баштине свог народа, навео је Аврамовић и додао:
- Велико је Вуково име, оно је сам камен темељац српског духовног бића. А велике су и карактерне особине тог човека који је животни пут отпочео самоук а доспео до дивљења Гетеа. У језику се показује свеколико богатство живота, а све оно што је важно за српску културу, садржано је у Вуковом делу и књигама које нам је оставио. Бити на Вуковом путу, значи следити његов пример.
"Докле живи језик, живи и народ"
ЈЕЗИК је, рекао је велики Вук Стефановић Караџић, "хранитељ народа и докле год живи језик, докле год га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, дотле живи и народ".
Имајући у виду ове мисли реформатора српског језика, изузетна је част бити међу лауреатима Вукове награде која већ шест деценија промовише наше истинске духовне и друштвене вредности. Добро је знати и шта људи мисле и говоре, сматрао је најзначајнији српски лингвиста 19. века. Стога је ово признање можда и најбоље сведочанство дела, не само овогодишњих добитника престижне награде - каже Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости".
Еминентни чланови жирија
ЖИРИ за доделу Вукове награде за 2023. чинили су: проф. др Дарко Танасковић, филолог оријенталиста, председник, Живорад Ајдачић, редитељ и драмски писац, Зоран Гутовић, издавач, проф. др Урош Дојчиновић, музички уметник, проф. др Предраг Пеђа Марковић, историчар, Бора Дугић, музички уметник, Селимир Радуловић, књижевник, проф. др Елизабета Ристановић, професор ВМА, и Радован Трнавац Мића, сликар.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)