Култура

СЛАВОМИРУ ГВОЗДЕНОВИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА "СИМО МАТАВУЉ": На књижевној вечери у Адлигату Гвозденовић и Мирослав Алексић

В.Ц.

23. 02. 2024. у 15:18

СЛАВОМИР Гвозденовић, песник из Темишвара, добио је награду Удружења књижевника Србије "Симо Матавуљ", коју му је уручио председник УКС Милош Јанковић, на књижевној вечери у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности). Осим Гвозденовића, на књижевној вечери гостовао је још један добитник Драинчеве награде, новосадски песник Мирослав Алексић.

СЛАВОМИРУ ГВОЗДЕНОВИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СИМО МАТАВУЉ: На књижевној вечери у Адлигату Гвозденовић и Мирослав Алексић

О песничком опусу двојице стваралаца говорио књижевник и издавач Гојко Божовић, а догађај је музички пропратила Милица Миловић, диригент црквеног хора "Острог". Присутне је поздравио председник Савеза Срба у Румунији Огњен Крстић.

Председник Адлигата Виктор Лазић је истакао да су двојица гостију, иначе чланова овог удружења, подржала Адлигат од самог оснивања и да се у Музеју српске књижевности већ налази легат Славомира Гвозденовића, а да је Мирослав Алексић био један од кључних стручних саветника у периоду оснивања.

Славомир Гвозденовић (Белобрешка, Румунија, 1953.) дипломирао је српски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Букурешту и докторирао са темом "Језик и стил у поезији Васка Попе". Члан је Удружења Адлигат, Савеза писаца Румуније и почасни члан Удружења књижевника Србије. Суоснивач је Вукове задужбине и члан сарадник Матице српске. Оснивач је подружнице УКС у Темишвару и један је од покретача Лиге српско-румунског пријатељства у Букурешту и Темишвару. Такође је један од оснивача Савеза Срба у Румунији. Био је представник Срба у парламенту Румуније, члан Савета дијаспоре при Влади СР Југославије. Изабран је за првог председника Скупштине дијаспоре и Срба у Региону. Живи и ради у Темишвару. Главни је уредник часописа "Књижевни живот". Предаје српску књижевност на Западном универзитету у Темишвару.

Објавио је 30 књига, приредио десетак антологија српске књижевности. Поред многобројних књижевних награда, добио је и Националну награду "Слободан Јовановић" за друштвену и политичку ангажованост од Владе Србије.

Мирослав Алексић (Врбас, 1960.) Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Био је секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке "Данило Киш", у Врбасу. Три године је обављао послове програмског директора Међународног сајма књига у Новом Саду. Уредник је трибине Савремени човек и савремени свет у Матици српској. Обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске. Члан је Удружења Адлигат, Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и један од оснивача Друштва новосадских књижевника. Био је учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.

Поезија му је превођена на руски, енглески, словачки, румунски, мађарски, италијански, бугарски, македонски и русински језик. Песме су му заступљене у педесетак антологија и избора поезије у Србији и иностранству. Добитник је више престижних награда, као и Вукове награде Културно просветне заједнице Србије за 2023.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

Политика

34 61

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.

03. 07. 2025. у 11:49

МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

Свет

0 12

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45