УЖАСИ МАГДАЛЕНСКИХ ВЕШЕРНИЦА: Зашто књига "Све те ситнице" Клер Киган привлачи толику пажњу

РОМАН ирске списатељице Клер Киган "Све те ситнице", који је крајем прошле године објавила "Геопоетика", не престаје да изазива пажњу јавности.

Фото Profimedia

У фокусу је био још 2022. године, када је ушао у ужи избор за Букерову награду, као "најкраћи роман" који се икада нашао у номинацији. Многи су издавачу замерили на оваквој реклами, тврдећи да је у питању новела, а не роман. Али, кампања је успела. Годину касније, истоимени филм Ендруа Хајата, снимљен по књизи, отворио је последње Берлинале. Да је књига и даље апсолутни хит постало је јасно 5. марта ове године, када се огласила и светска књижевна звезда Стивен Кинг на свом налогу, на мрежи "Икс".

- Прави мали драгуљ од књиге. Али, то једноставно, није довољно. Желим да знам шта се десило са Билом и Ајлин, као и девојком из манастира. Време је за наставак - написао је Кинг.

"Најкраћи роман" у номинацији за Букер бави се деценијама скриваном ирском тајном - Магдаленским вешерницама. Главни јунак Бил Ферлонг пред Божић испоручује огрев локалном манастиру и налеће на девојку у јако лошем стању, којој је очигледно потребна помоћ, али без наде да ће је и добити. Овај обичан, "мали човек", појављује се у тренутку када су сви окренули главу, невољни да се супротставе крутом католичком моралу и окрутним правилима заједнице. Сасвим тихо, без велике помпе и без обзира на последице, Ферлонг, захвалан за све прилике које је он сам у животу добио, чини оно што би свима морало да буде нормално.

Магдаленске вешернице биле су домови у Ирској, којима је католичка црква преваспитавала "блуднице" и њихову децу, често на најокрутније начине. Ове жене су под незамисливим условима радиле без накнаде, буквално као робиње, перући веш. Последња праоница, у Даблину, затворена је тек 1996. године. У једној од њих, у месташцу Туаму, на западу Ирске, пре неколико година откривена је масовна гробница у септичкој јами. Истрагом је утврђено да су часне сестре из дома, у ком су држале невенчане мајке, бацале бебе и фетусе. Пронађени су остаци око 800 тела!

Између 1922. године, када је Ирска стекла независност, и 1996. кроз Магдаленске вешернице прошло је око 10.000 жена. Неке су биле жртве силовања, неке су просто родиле ванбрачну децу, а чак четвртину су тамо сместили судови због ситних преступа, попут бежања из школе, или зато што су бескућнице.

Комисија састављена од званичника различитих министарстава утврдила је да је око 15 одсто девојака живело у праоницама дуже од пет година, а полиција је хапсила и враћала оне које су бежале. Жене су биле увек закључане, далеко од погледа јавности. Излазиле су једном недељно, у пратњи часних сестара, у набавку. Многе су покушале, а многе и успеле да се убију. Такође, многе институције, попут министарстава, банака, чак и пиваре "Гинис", слале су веш на прање у ове вешернице.

Маргарет Булен је у вешерницу у месту Корк затворена са две године, јер је имала оца неспособног да брине о њој. Требало је да изађе у тинејџерским годинама, али је заточена провела цео живот. У праоници је остала трудна и родила близанце. Деца су дата на усвајање и први пут се срела са мајком тек када су имала 23 године. Маргарет је умрла од последица коришћења хемикалија у праоници.

Ирски премијер Енда Кени званично се извинио жртвама 2013. године. Држава већ годинама уназад из одштетног фонда исплаћује жртвама милионе евра, али никада ниједан католички ред који је учествовао у злостављањима, није уплатио ни цент.

Батинање због изгубљене чарапе

ИЗВЕСНА Луси је пре деценију јавно испричала да су је као дете сексуално злостављали отац и старија браћа, а у вешерницу у Даблину сместила ју је социјална служба. По десет сати дневно рибала је подове и прала гомиле веша, а часне сестре су сваку изгубљену чарапу кажњавале суровим батинањем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације