БРАНКОВА ЗВЕЗДА СИЈА ВЕЋ ДВА ВЕКА: У Сремским Карловцима почеле свечаности у част јубилеја великог српског песника

КУЛТУРНА Србија и Сремски Карловци целе ове године пулсираће у ритму поезије Бранка Радичевића.

Фото Архива САНУ /Карловачка гимназија

Два су века од рођења песника који је поживео само 29 година, написао свега 54 лирске и седам епских песама, али и тај невелики опус био је довољан да, уз Змаја и Лазу Костића, стекне углед најзначајнијег песника српског романтизма.

Кључна за Бранково песништве била је 1836. година када се уписао у Гимназију у Сремским Карловцима, најстарију у српском народу (основана 1791). Надахнут безбрижним ђачким данима, чаролијом ове вароши ушушкане у зеленило Фрушке горе и бескрајне винограде, срочио је своје прве стихове. До данас је остао најзнаменитији карловачки гимназијалац.

Јубиларну годину отворила је у петак двонедељна манифестација "Пролећни Бранкови дани" у Сремским Карловцима, која ће трајати до 28. марта. У Карловачкој гимназији, затим на Стражилову где песник почива од 1883. године и у Новом Саду, очекују се ватромети стихова.

На округлом столу у Бранкову част узеће учешће двадесет пет научника, универзитетских професора и песника. Свечана академија посвећена 200. годишњици Радичевићевог рођења биће уприличена 27. марта у Српском народном позоришту у Новом Саду.

фото Архив САНУ/Карловачка гимназија

На дан када се Бранко родио, 28. марта, у Атријуму Народне библиотеке Србије, у сарадњи са Културним центром Војводине "Милош Црњански", биће отворена пригодна изложба. У мају ће Вукова задужбина приредити округли сто "Вук и Бранко" јер Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност.

Свој допринос јубилеју приложиће и кошница српског памћења Матица српска. У оквиру издавачке продукције, у два тома, биће објављена Сабрана Бранкова дела, приређивача проф. др Душка Иванића, затим Антологија Бранкових песама, те "Цветник песама (о) Бранку" који је приредио Ненад Грујичић у издању "Бранковог кола". Часопис "Књижевне новине" објавиће и специјални додатак посвећен јубиларцу.

У септембру ће у Карловцима уследити Јесењи Бранкови дани. Биће то својеврстан Стражиловски митинг поезије. Део свечарског програма одвијаће се и у Тршићу, у оквиру 53. Ђачког Вуковог сабора - Бранков "Ђачки растанак", затим програм "Бранко Радичевић - речју и музиком".

Сви ови програми произашли су из иницијативе Карловачке гимназије и одлуке Покрајинске владе и Министарства културе Србије да, новембра прошле године, оснује Организациони одбор за обележавање Бранковог јубилеја, у чијем раду учествују представници републичких и покрајинских институција културе, Матице српске, Удружења књижевника Србије, Бранковог кола и Вукове задужбине.

Председник одбора је Игор Мировић, а чланови су, између осталих угледника, министарка Маја Гојковић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић, протојереј ставрофор Јован Милановић, Владимир Пиштало, Ненад Грујичић, Бошко Сувајџић...

Нема сумње да ће све ове свечаности, још једном, у нашем националном сећању "оживети" Бранка Радичевића. Рођен је у Славонском Броду, а са оцем Тодором, мајком Ружом, братом Стеваном и сестром Амалијом живео је и и школовао се у Земуну и Темишвару али Сремски Карловци су се најдубље угнездили у песниковој души. Он се за ту лепоту, овој вароши одужио незаборавним стиховима, љубавним и родољубивим.

Једно време породица је била у Темишвару где је Бранко од 1841. године, по завршетку школовања у Карловачкој гимназији, отишао да учи филозофију (мудрољубије). Ту је написао и своје чувене стихове "Девојка на студенцу".

Потом одлази у Беч и на наговор оца уписује право. Није волео ту сувопарну науку, чинила га је мрзовољним. Животом опијени песник, лагано је почео да вене и да губи вољу за писањем - оболео је од туберкулозе. Из тог периода је и песма "Кад млидијах умрети", објављена постхумно 1862. године.

фото Архив САНУ/Карловачка гимназија

Уз новчану помоћ кнеза Михаила, почео је 1851. да студира медицину с мишљу да сам себи помогне у излечењу, али узалуд. Брзо је пао у постељу. Последње дане провео је у друштву Ђуре Даничића, Косте Вујића, Мише Небригаћа, Борђа Натошевића, Саве Димитријевића и Лазара Захаријевића.

Вујић, који ће и сам убрзо умрети од исте болести, овако је Захаријевићу испричао о последњим Бранковим тренуцима: "Пре десет сати, кад сам мислио да легнем, дође ми Бранкова послужавка и донесе вест да је Бранко умро". Било је то 18. јуна 1853. године, између девет и десет часова. Последња жеља му је била да му кости буду пренете у вољене Карловце.

Сахрањен је 20. јуна на "грчком гробљу" у Бечу. Све трошкове подмирио је кнез Михаило. Девет месеци после сахране, у пролеће 1854, Милица Стојадиновић Српкиња писала је да је Бранков гроб запуштен и једва се разазнаје.

Четврт века после Бранкове смрти, група Срба, окупљених око листа и Удружења "Зора" у Бечу, покренула је идеју о преносу његових земних остатака на Стражилово, брдо изнад Карловаца. Све је било до појединости организовано, али је све и заустављено због несагласја Змаја и Лазе Костића. Први је сматрао да Бранкове посмртне остатке треба пренети што пре да почива међу својим народом, а Костић је био мишљења да то треба учинити тек када Србија буде ослобођена.

Пет година се чекало на нову иницијативу. Дошла је у последњи час, јер претила је опасност да до краја 1883. гробље у Бечу буде преорано и све кости сахрањене у заједничку гробницу.

Утврђен је и дан преноса: 10. јул 1883. године! Ковчег са посмртним остацима пребачен је најпре возом до Пеште. Није утврђено чијом је кривицом "лежао" на пештанској станици целу ноћ, па је са закашњењем стигао у Нови Сад. Одатле до Карловаца превезен је путничком лађом "Нимфа" Стевана Мирковића.

Најзад, тог 10. јула 1883, нешто пре поднева, у присуству силног света, ковчег је пристигао у карловачко пристаниште. Дочекало га је мноштво света. По подне је Бранко коначно почивао на његовом "рајском Стражилову".

Био је то велики догађај. Српска штампа брујала је годину дана о Бранковом повратку кући, а европски листови прогласили су тај чин највећим културним догађајем на Балкану, па и у Европи.

Фото Архива САНУ /Карловачка гимназија

Ексклузивно одобрење Беча

ЕКСХУМАЦИЈА Бранкових посмртних остатака у Бечу, 8. јула 1883. одржана је у присуству Змаја, др Љубе Ненадовића, Петра Деспотовића, председника "Зоре", и пет чланова Одбора. Претходно, 26. марта исте године, Магистрат у Бечу услишио је молбу Српског академског друштва "Зора" да се посмртни остаци Радичевића из грчког дела гробља Свети Марксер (гроб бр. 12) у Бечу ексхумирају и пренесу у Карловце. Овај документ "Новости" ексклузивно објављују захваљујући др Жарку Димићу, управнику Архива САНУ у Сремским Карловцима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације