"СЛИКАРСТВО НЕСАНИЦЕ" Изложба Немање Мате Ђорђевића у Културној станици Свилара

У КУЛТУРНОЈ станици Свилара изложба "Сликарство несанице", сликара Немање Мате Ђорђевића, биће отворена 2. априла са почетком од 19 сати.

Фото: Зоран Јовановић

Изложба нас уводи у серију нових слика, цртежа и скулптура у којима Немања Мате Ђорђевић наставља свој циклус сликарства несанице у који уводи новине чистих, ослобођених површина и експресивнијих потеза. У овој сликарској хронологији визуелну доминацију остварују ентитети микроскопског света који су добили свој пуни развој и доминацију монуманталних формата:

- Када мислим на свој рад, када се идентификујем с њим, па чак и када не мислим на њега, са стране гледано, помислим на сумрак претходних цивилизација, једну визија света која је готово савршено прихватљива као егзалтирани хаос. Замор наше врсте се огледа у дневним бригама сваког појединца, које су уткане у перманентни страх од последњег чина. Управо зато се трудим да будем промашени скептик, да пуним простор дубоким бесмислом коме се, у одређеној мери, ругам и дивим. Ти радови су изрекли оно у што сам убеђен, што не припада мени већ неком бескрајном недостатку, осећају да је све срушено или се руши - у разговору са кустосом изложбе Ксенијом Самарџијом, Мате потврђује своју позицију пажљивог, стрпљивог посматрача.

Фото: Зоран Јовановић

- Парадокс је да сам ја, по природи која ме је одредила, сушта крајност, невидљив тип. Не мешам се међу људе него једноставо чекам и гледам да ли ће све те фасадне феште у људима око мене, пре или касније постати оргија сама по себи. У најгорем случају ја сам мала слушкиња свог рада и то се тако разуме. Било би смешно с моје стране да се понашам као аутор без судбине која је мање-више моја свакодневница. Све може да се поднесе када имаш чему да прибегнеш.

У тексту каталога, историчар уметности Дејан Вучетић, пратећи настајање нових радова, као сведок самог процеса закључује: „У сусрету с ликовним светом Немање Мате Ђорђевића, истиче се једна црта херметичности, дубине, снажног „звука” који је на нивоу садржинског слоја и уколико се не бисмо оптеретили додатном херменеутиком у тумачењу уливајући прегршт паралела и објашњења који могу, а не морају бити истинити, увидели бисмо снажну силу која попут неке законитости уобличава и креира основни тон ликовној представи. Она би се могла дочарати на примеру музичког дела где дубина баса, који прати и ствара тон у нижем регистру, употпуњује мелодију и ритам алетернацијама, не реметећи их, већ уобличавајући целокупну композицију. На сличан начин, поигравајући се ритмом, уметник креира радове у виду полиптиха, сачињених од узаних вертикалних формата стварајући „замрзнуте кадрове”. На њима такође можемо препознати алтернације мотива. Занимљиво је истаћи и лакоћу стварања илузије простора, који као да је у суптилној измаглици, пројектовањем линија кретања у више праваца креирајући привид дубине и треперења ваздуха.”

Фото: Зоран Јовановић

Изложба нам доноси готово 15 сликарских формата, реализованих за поводом ове изложбе као и серију цртежа, низ скулптура и видео који укључује разговор са уметником поводом изложбе.

Изложба је отворена до 16. априла 2024. године.

Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације