"СЛИКАРСТВО НЕСАНИЦЕ" Изложба Немање Мате Ђорђевића у Културној станици Свилара
У КУЛТУРНОЈ станици Свилара изложба "Сликарство несанице", сликара Немање Мате Ђорђевића, биће отворена 2. априла са почетком од 19 сати.
Изложба нас уводи у серију нових слика, цртежа и скулптура у којима Немања Мате Ђорђевић наставља свој циклус сликарства несанице у који уводи новине чистих, ослобођених површина и експресивнијих потеза. У овој сликарској хронологији визуелну доминацију остварују ентитети микроскопског света који су добили свој пуни развој и доминацију монуманталних формата:
- Када мислим на свој рад, када се идентификујем с њим, па чак и када не мислим на њега, са стране гледано, помислим на сумрак претходних цивилизација, једну визија света која је готово савршено прихватљива као егзалтирани хаос. Замор наше врсте се огледа у дневним бригама сваког појединца, које су уткане у перманентни страх од последњег чина. Управо зато се трудим да будем промашени скептик, да пуним простор дубоким бесмислом коме се, у одређеној мери, ругам и дивим. Ти радови су изрекли оно у што сам убеђен, што не припада мени већ неком бескрајном недостатку, осећају да је све срушено или се руши - у разговору са кустосом изложбе Ксенијом Самарџијом, Мате потврђује своју позицију пажљивог, стрпљивог посматрача.
- Парадокс је да сам ја, по природи која ме је одредила, сушта крајност, невидљив тип. Не мешам се међу људе него једноставо чекам и гледам да ли ће све те фасадне феште у људима око мене, пре или касније постати оргија сама по себи. У најгорем случају ја сам мала слушкиња свог рада и то се тако разуме. Било би смешно с моје стране да се понашам као аутор без судбине која је мање-више моја свакодневница. Све може да се поднесе када имаш чему да прибегнеш.
У тексту каталога, историчар уметности Дејан Вучетић, пратећи настајање нових радова, као сведок самог процеса закључује: „У сусрету с ликовним светом Немање Мате Ђорђевића, истиче се једна црта херметичности, дубине, снажног „звука” који је на нивоу садржинског слоја и уколико се не бисмо оптеретили додатном херменеутиком у тумачењу уливајући прегршт паралела и објашњења који могу, а не морају бити истинити, увидели бисмо снажну силу која попут неке законитости уобличава и креира основни тон ликовној представи. Она би се могла дочарати на примеру музичког дела где дубина баса, који прати и ствара тон у нижем регистру, употпуњује мелодију и ритам алетернацијама, не реметећи их, већ уобличавајући целокупну композицију. На сличан начин, поигравајући се ритмом, уметник креира радове у виду полиптиха, сачињених од узаних вертикалних формата стварајући „замрзнуте кадрове”. На њима такође можемо препознати алтернације мотива. Занимљиво је истаћи и лакоћу стварања илузије простора, који као да је у суптилној измаглици, пројектовањем линија кретања у више праваца креирајући привид дубине и треперења ваздуха.”
Изложба нам доноси готово 15 сликарских формата, реализованих за поводом ове изложбе као и серију цртежа, низ скулптура и видео који укључује разговор са уметником поводом изложбе.
Немања Мате Ђорђевић (1983, Београд) завршио је сликарство на Факултету ликовних уметности у класи Гордана Николића. Према речима Жан-Лик Шалимоа, угледног француског критичара, Мате припада ауторима код којих је упадљиво да “слике се појављују као ноћне море, уметника кога мучи егзистецијална анксиозност… Стил је нервозан, оштар, коначан – његов рад се претвара у вапај, а након ноћне море у просветљење… Већ је довољно да схватимо да Мате, кога вероватно мучи озбиљна слабост, лечи своју муку отимајући ништавилу слике из дна своје ноћи без сна.”
За свој досадашњи стваралачки опус Немања Мате Ђорђевић добио је бројна признања, од којих треба истаћи прву награду за цртеж Фондације Владимир Величковић 2009. године, награду за подстрек сликарству француске Академије лепих уметности из фонда Roux et Tronchet (Le prix en peinture sur les Fondations Roux et Tronchet) 2012. године, награду за сликарство на 47. Зимском салону у Херцег Новом 2014. године, награду Милан Коњовић – Ликовна јесен за сликарство у Сомбору 2014. године, награду резидента од годину дана у студију Француске академије Пјер Давид Веил (Pierre David-Weill), другу награду фонда за цртеж француске Академије лепих уметности (Prix de dessin Pierre David-Weill) 2015. године, као и награду за цртеж Остен бијенале цртежа у Скопљу 2016. године. Излагао је на великом броју изложби домаћег и страног карактера. Дела аутора се налазе у бројним колекцијама. Његове активности су у пољу сликарства, цртежа и скулптуре.
Изложба је отворена до 16. априла 2024. године.
Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)