Култура

ЖИВОТ И ЗНАЧАЈ РУСКИХ ПРОФЕСОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Књига историчара Драгомира Бонџића о емигрантима после Октобарске револуције

В.Ц.С.

10. 04. 2024. у 15:05

КЊИГА историчара Драгомира Бонџића "Руски емигранти - професори Београдског универзитета" објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији "Време и прича".

ЖИВОТ И ЗНАЧАЈ РУСКИХ ПРОФЕСОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Књига историчара Драгомира Бонџића о емигрантима после Октобарске револуције

Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, а после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, укључујући Краљевину Југославију. Поједини од њих постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета и на њему ће предавати годинама и деценијама.

Аутор књигу започиње мотом преузетим из "Романа о Лондону" Милоша Црњанског: " А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао..."

Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и њиховој улози у развоју БУ између два светска рата. Аутор се бави и судбином руских професора у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после њега. Неки од њих ће, у новим политичким околностима, морати да напусте Универзитет, па чак и Југославију и оду на Запад.

Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора. Занимљиво је да су тада у саставу БУ били: Филозофски факултет, Правни, Технички, Богословски, Пољопривредно-шумарски, Медицински, Фармацеутски, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици.

Књига пружа реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију интелектуалне историје и реконструкцију историје земље.

- У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима, затим бројност и структура руских наставника и помоћног наставног особља, од доласка првих 1919, до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната, крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен њихов научни, стручни и друштвени, политички и културни живот, рад и страдање током Другог светског рата, као и у социјалистичком периоду, и научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века - каже Бонџић у предговору.

Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 11

ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене

ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.

26. 12. 2024. у 08:55

ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице

Свет

0 9

ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"

АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.

26. 12. 2024. у 07:44

Свет

0 0

А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара

ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.

26. 12. 2024. у 14:37