ЖИВОТ И ЗНАЧАЈ РУСКИХ ПРОФЕСОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Књига историчара Драгомира Бонџића о емигрантима после Октобарске револуције
КЊИГА историчара Драгомира Бонџића "Руски емигранти - професори Београдског универзитета" објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији "Време и прича".

Архипелаг
Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, а после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, укључујући Краљевину Југославију. Поједини од њих постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета и на њему ће предавати годинама и деценијама.
Аутор књигу започиње мотом преузетим из "Романа о Лондону" Милоша Црњанског: " А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао..."
Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и њиховој улози у развоју БУ између два светска рата. Аутор се бави и судбином руских професора у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после њега. Неки од њих ће, у новим политичким околностима, морати да напусте Универзитет, па чак и Југославију и оду на Запад.

Архипелаг
Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора. Занимљиво је да су тада у саставу БУ били: Филозофски факултет, Правни, Технички, Богословски, Пољопривредно-шумарски, Медицински, Фармацеутски, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици.
Књига пружа реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију интелектуалне историје и реконструкцију историје земље.
- У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима, затим бројност и структура руских наставника и помоћног наставног особља, од доласка првих 1919, до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната, крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен њихов научни, стручни и друштвени, политички и културни живот, рад и страдање током Другог светског рата, као и у социјалистичком периоду, и научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века - каже Бонџић у предговору.

Архипелаг
Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)