КАКО ЈЕ ХИТЛЕР ПРИМИО АНДРИЋА И ЗАШТО ЈЕ ШЕФ АБВЕРА ДОШАО У АПРИЛУ У БЕОГРАД: Са промоције књиге "Међу издајницима, шпијунима и јунацима"

В.С.Ц.

12. 04. 2024. у 14:18

КАДА је Иво Андрић стигао у југословенско посланство у Берлину, у априлу 1939. године, Владимир Ваухник је на месту војног аташеа био већ неколико месеци - од новембра 1938. Њихови путеви су се тако укрстили и заједно ће проћи неке од најважнијих историјских тренутака пред почетак Другог светског рата. Ово се чуло на промоцији мемоара "Међу издајницима, шпијунима и јунацима" Ваухника - човека који је први јавио да се спрема шестоаприлско бомбардовање Београда и напад на СССР, 1941. године.

КАКО ЈЕ ХИТЛЕР ПРИМИО АНДРИЋА И ЗАШТО ЈЕ ШЕФ АБВЕРА ДОШАО У АПРИЛУ У БЕОГРАД: Са промоције књиге Међу издајницима, шпијунима и јунацима

Akademska knjiga

- Андрић је Хитлеру предао акредитив у новој канцеларији Рајха, иначе архитектонском чуду Алберта Шпера - казала је књижевна историчарка Жанета Ђукић Перишић. - Била је среда, 19. април. Сутрадан је био Хитлеров рођендан, па је ова вест о пријему југословенског дипломате заузела важно место у немачким новинама. Андрић је прошао кроз предворје и мермерну галерију дугу 220 метара да би дошао до Хитлерове канцеларије, која је имала 400 квадрата и таваницу високу 10 метара. После рата ова зграда је срушена, а камен и мермер искориштени су за прављење споменика совјетским војницима.

Испод зграде налазио се бункер. Андрић је касније сведочио да је већ тада, при првом сусрету са вођом Трећег Рајха, наслутио болест у његовој личности.

- По протоколу је након тога положио венац на споменик незнаном јунаку и Ваухник је био са њим. Следећег дана организована је велелепна парада за Хитлеров 53. рођендан - казала је књижевна историчарка и подсетила како су и Андрић и Ваухник, после напада на Југославију, експедитовани из Берлина.

V.C.S.

Са промоције

Генерал Светко Ковач, бивши начелник ВБА, за Ваухникову обавештајну делатност први пут је сазнао преко мемоара Угљеше Поповића, шефа Сервиса тајне службе Војске Краљевине Југославије. Поповић је имао досије "Операција Владимир", у ком се наводи да је Ваухник превасходно био војни аташе, а тек затим обавештајац. Наводе се и његове заслуге и задаци које је добио, а међу којима је прикупљање података о моторизованим јединицама Вермахта, као и о организацији немачке војске и наоружању.

- Као војни аташе, Ваухник је користио легалне форме да дође до информација, али се као обавештајац служио оперативним радом. Он прослеђује податке које добија од врха Абвера (немачка војна обавештајна служба) југословенском Генералштабу, а знало се да ће ти подаци бити прослеђени даље Британцима. Једна група аристократа у Немачкој желела је да искористи Хитлера да овај ојача државу и дигне привреду, па да га склони, али је Хитлер постепено уклањао њих. Шеф Абвера Вилхелм Канарис је стално покушавао контакте са Британцима, желећи да се рат заврши примирјем, а не немачким поразом - објаснио је Ковач, и додао да је управо Абвер Ваухника припремио за разговор са Гестапоом, када је притворен, после затварања југословенског посланства у Берлину и након напада на Југославију.

Такође, Канарис је лично после 6. априла дошао у Београд и тражио увид у документа војне безбедности, не би ли уништио она из којих се види како су информације од Абвера преко Ваухника ишле Британцима.

Akademska knjiga

Ваухник и Андрић у Берлину

Како се могло чути од приређивача мемоара, писца Владимира Петровића, Владимир Ваухник је био против пуча 27. марта 1941, јер је знао какво је стање у југсоловенској војсци и био је сигуран да пуч води у самоубиство. Управо је његово противљење био један од разлога зашто му генерал Душан Симовић и државни врх нису поверовали када је почетком априла послао тачан план напада немачких трупа и Луфтвафеа на Београд и Југославију. Петровић се осврнуо и на разне митове, па и лажи, које су кружиле о овом шпијуну, а Бора бабић, директорка Академске књиге, која је издала мемоаре, подсетила је да је Ваухник био антифашиста и Југословен, иако Словенац, али и да је био антикомуниста, тачније антистаљиниста.

ИСТОРИЈА И ШПИЈУНИ

ОБЈАШЊАВАЈУЋИ откуда велико интересовање читалачке публике за историјску и шпијунску литературу, књижевник Мухарем Баздуљ казао је да је једно холандско истраживање показало да су свуда, па и у Србији, читаоци махом жене, али наше тржиште се разликује по томе што је овде популарнији историјски сегмент него у другим земљама. То је уједно и једино поље у ком доминирају мушки читаоци. Такође је додао да је велико интересовање за историју повезано са потребом да се објасне догађаји код оних народа који живе на просторима где се, како је то Черчил говорио, "производи вишак историје".

- Он је 1945. године, када је већ отишао у Аргентину, почео да пише мемоаре. Први пут су издати на словеначком 1965, после његове смрти, али је у њима било уметнутих, фалсификованих делова. То је разбеснело Милоша, његовог брата, који је у Европи имао оригинал мемоара на немачком, па их је он издао у аутентичној верзији. Три деценије касније, емигрантска Искра издала их је и на тадашњем српско-хрватском језику и та верзија је била слична немачкој. Пошто је на великом броју места Ваухник користио иницијале или псеудониме, не би ли заштитио своје изворе и сараднике, спровели смо истраживање и дошли до тога ко је ко и то објавили у напоменама - објаснио је Петровић.

Иначе, ЦИА је потврдила да је од свих страних обавештајаца који су боравили у Берлину пред Други светски рат, Ваухник био најинформисанији и имао најбоље процене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта