У КОНАЦИМА БИБЛИОТЕКА И ЛЕГАТ БЕЛОГ: У два репрезентативна објекта у Марковићевом Лајковцу, усељена установа културе

ЈЕДАН од најзначајнијих српских савремених књижевника Радован Бели Марковић био би, несумњиво, поносан на здање у којем се од пре пар дана налази лајковачка Библиотека, која носи његово име.

Фото Приступ

 Ова установа смештена је, наиме, у две зграде - реплике конака Брене Михаиловић и Радића, који су проглашени за споменике културе, специфичне архитектуре руралног подручја из 19. века.

У конаку Брене Михаиловић налази се више од 42.000 књига, са одељењима за одрасле и децу. Завичајно одељење, легат Радована Белог Марковића и његове супруге Емилије, те спомен-соба посвећена овом писцу, смештени су у нешто мањем Радића конаку. Испред објеката је велика летња позорница, која ће да постане центар културних дешавања у Лајковцу. Библиотека "Радован Бели Марковић" тренутно има око 1.300 чланова, а о књижном фонду брине 10 стално запослених.

- Баш у време значајног јубилеја, стогодишњице вароши Лајковац, наша Библиотека улази са новим, великим, обавезујућим именом Радована Белог Марковића, опремљеним простором, Завичајним одељењем и спомен-собом пуном лепих сећања на овог српског књижевника - рекла је директорка Библиотеке "Радован Бели Марковић" Снежана Шкорић. - Прва књижница са читаоницом у Лајковцу отворена је 1954. године, а радила је у оквиру Народног универзитета. Књижевник Радован Бели Марковић је 1994. године именован за управника лајковачке библиотеке, која је тада била у саставу Културног центра "Хаџи Рувим".

На Радована Белог Марковића у спомен-соби подсећају његови лични предмети - штап и шешир, упаљач, белешке, писаћа машина, те бројне, најзначајније књижевне награде које је за своје стваралаштво добио. Бели Марковић и његова супруга Емилија нису имали потомство, својевремено су лајковачкој Библиотеци за будући легат поклонили 708 књига са посветом аутора, 743 наслова без посвете, те око 650 серијских публикација, 14 уметничких слика, две скулптуре у дрвету, реплике предмета из Лепенског вира, рукописе, новинске написе о његовом стваралаштву.

- Моја супруга Емилија и ја осетили смо да је време да све књиге које смо добијали од писаца и наших пријатеља и оне које смо куповали сместимо међу наслове у лајковачкој библиотеци, јер мислимо да им је ту право место - рекао је приликом потписивања Повеље о легату књижевник Радован Бели Марковић.

Преминуо је 19. јануара 2022. године свом стану у Лајковцу, познатој железничкој варошици у којој је живео и стварао. Сахрањен је на гробљу у Лајковцу, а поред њега почива супруга Емилија. Бели Марковић добитник је безмало свих најзначајнијих књижевних награда и признања. Неколико месеци пред смрт постао је први лауреат тек успостављене повеље Почасног грађанина Лајковца. Претходно, у јединственом амбијенту на старом железничком мосту бивше узане пруге на реци Колубари у његовим родним Ћелијама, код Лајковца, била је организована промоција последњег романа "Стојна ветрењача" у издању Српске књижевне задруге.

- Као бегунац из очајне чете која заузмима последњи положај, с десном у левој руци, пун рана и ожиљака из битака за сопствену душу, опет стојим насред Белобродске, двапут рушене ћуприје - рекао је тада на промоцији "Стојне ветрењаче" књижевник Радован Бели Марковић. - Стојим, као некоћ што сам стајао, осим што млад више нисам, већ строшен од вијања по Непочин пољу и скривања од оних који купе књижевну вересију, за шта је одавно залегла и ортачка кобила, бангава и нетимарена, па пехотно морам преко воде - до свог гроба, за који не знам да л` ће се копати тамо или овамо, као што још нисам увардао: да ли сам у животу доиста мртвовао, или сам, у мртварлуку тобож живео...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације