НА СЦЕНИ И ДО ПАДАЊА У НЕСВЕСТ: Глумице Гордана Јелић Мештер и Цвијета Јовановић Мучалица задивљују талентом и посвећеношћу

За оне који прате позоришни аматеризам, Горданин и Цвијетин најновији успех је још један очекивани бисер у ниски сјајних остварења ових великих глумица из мале бачке вароши, чији је таленат "оверен" многобројним наградама на покрајинским, републичким и регионалним смотрама, а изнад свега на "Фестивалу фестивала" (најбољих драмских аматера ЦГ, Хрватске, Северне Македоније, Србије и БиХ) у Требињу, где је Гордана досад освојила две, а Цвијета четири Златне маске, награде за аматере равне Стеријиној за професионалце.

- Било ми је осам година кад сам ушла у црвеначко позориште, у којем је мој тата Драган режирао и радио музику, али нисам због тога имала протекцију, него сам као и друга деца морала да полажем аудицију. Већ у 1. разреду средње школе прешла сам у велики ансамбл, у којем сам од тада направила само две кратке паузе - кад сам родила синове.

Више сам, чини ми се, провела сати у позоришту него код куће - прича Цвијета.

Гордана је прве кораке на даскама које живот значе начинила у 1. разреду средње школе у родној Ђаковици, где је играла две-три године, а 1989. се са КиМ доселила код родбине у Крушчић, у чијем је Драмског студију "Луча" глумила од 1995. године, а 2005. се прикључила позоришту у суседној Црвенки.

- На пробе сам из Крушчића, где и сада живим, у Црвенку ишла ауто-стопом, све до пре три-четири године, откад имам свој ауто. У позоришту "Стеван Сремац" се заиста озбиљно ради и држи висок ниво. Режирају професионални редитељи или професионални глумци, па и ми добијамо комплименте да смо раме уз раме са професионалним глумцима, од којих се разликујемо по томе што нам то није посао - истиче Гордана.

Цвијета у представи "Чудо у Шаргану", Фото Приватна архива

Обе наглашавају да није нимало лако ускладити приватне и позоришне обавезе, поготово што је све теже на послу узети слободан дан или се заменити с колегама како би се одиграла представа, отпутовало на фестивал или гостовање или отишло на пробе, које трају и по шест-седам сати.

- Одричемо се због позоришта и годишњих одмора и славља. Мени је слава Никољдан, а то је време кад имамо ударне припреме за нове представе. Тако да сам преко дана са гостима, а увече јурим на пробу - наводи Гордана.

Са Радојем Чупићем, Фото Приватна архива

Ни за њу, ни за Цвијету, не постоји, међутим, ништа што би их одвојило од позоришта. Гордана каже да је на сцени своја на своме, а Цвијета да за њу бити у позоришту значи живети. То Радоје Чупић, глумац СНП у Новом Саду, који је у црвеначком позоришту досад режирао седам представа, међу њима и "Лажу и паралажу", где су Гордана и Цвијета побрале награде на "Гулиним данима", зове огромном посвећеношћу, што понекад, како каже, недостаје професионалним позориштима.

А о Цвијетиној преданости сведочи и то што је у Требињу играла у петом месецу трудноће (и заслужила Златну маску за Фему у "Покондиреној тикви"!), а у позоришту у Кули, где је удата, замењивала је глумицу и трчала кући да подоји дете, па се враћала на пробу.

- Прошле године сам на гостовању у Апатину била под толиком температуром да сам у бунилу лежала на неком двоседу иза завесе. Пробудили су ме пред излазак на сцену, на којој нисам погрешила текст, нити енергетски пала, а чим се представа завршила, поново сам се вратила у "кому". У Требињу сам на бини, од 40 рефлектора и са осам и по кила вателина на себи - јер је редитељ замислио да Симка из "Ожалошћене породице", коју сам играла, буде што тежа - доживела топлотни удар и пала у несвест чим се завеса спустила - описује Цвијета нимало пријатне догодовштине.

Гордана као Стеријина удавача Јелица, Фото Приватна архива

Срећна је што се опробала у многим жанровима и играла у представама и класика и савремених аутора, а за нијансу више преферира драму него комедију. Гордана, напротив, више воли комедију и као најдраже улоге издваја Сару у "Покондиреној тикви" и Сарку у "Ожалошћеној породици", а највећа жеља јој је да одигра Нушићеву Живку министарку.