ЧУВАЈМО БИБЛИОТЕКЕ, ОНЕ СУ НАША СИДРИШТА: Дан БМС свечано обележен уручењем "Златне књиге" професору Александру Јеркову

О ДВЕСТОГОДИШЊИЦИ Летописа, најстаријег књижевног часописа Европе и уочи дводвековнице Матице српске која ће "пасти" на 2026. годину, Матичина Библиотека свечаном академијом обележила је свој дан сећајући се 28. априла 1864. године када је Матица из Пеште пресељена у Нови Сад.

Фото Приватна архива

Тог "датума над датумима" за српску културу, све Матичино књижевно благо стало је у 61 сандук. О трошку бечкеречког (зрењанинског) трговца Јована Форовића, паробродом "Напредак", Матица српска допловила је кући у Српску Атину. У минулих 160 година књижевни фонд Библиотеке Матице српске умножио се у четири милиона наслова и докумената.

Скуп је, у име Његовог преосвештенства епископа бачког Иринеја, благословио епископ мохачки Дамаскин и упутио присутнима поздравне речи, истакавши да Библиотека Матице српске - својим знањем, умећем и радом - у много чему помаже чување нашег националног блага, које се чува како у епархијским, тако и у манастирским библиотекама Српске православне цркве.

Председник Матичин проф. др Драган Станић казао је да Библиотека, заједно са Галеријом и Издавачким центром Матице српске изврсно ради. Додао је да нас само књиге и читање о искуству које су нам претходне генерације оставиле могу вратити умној смирености и излазу из свеопштег апокалиптичког стања у које је данас загазило цело човечанство.

Управник БМС Селимир Радуловић казао је да је тај дан значајан за Матицу српску, за комплетну српску културу и српску државу. Подсетио је на 1824. годину, када је Георгије Магарашевић покренуо Летопис. Две године касније, непосредно по оснивању Матице српске, родила се иницијатива за оснивање Библиотеке која је 1838. године отворена за јавност.

- Данас је БМС на једној страни класична библиотека, класично књигохранилиште у којем се осећају укус и мирис књига, а на другој страни модерна институција културе која иде у корак са новим комуникационим и информационим технологијама - рекао је Радуловић у свечарској беседи.

На историјски контекст после Мађарске револуције 1848/1849. године, те 1859. када је укинуто Српско Војводство, а Срби у Аустроугарској били принуђени да се суоче са слабљењем свог културног живота, указала је покрајински секретар за културу Драгана Милошевић.

- Пресељење у Нови Сад био је преломни догађајај за цео наш национални корпус. Матица и њена библиотека постале су место где се снажније дефинисао наш културни и политички идентитет. Постале су сабиралиште свега што је уситњено и у више држава разбацано, онога што је у српском народу било највредније, најкреативније и најоданије визији заједничког напретка - подсетила је Милошевићева.

Најсвечанији тренутак остављен је за финале академије, када је др Зоран Ђерић, члан жирија (др Милан Мицић, председник и члан мр Гордана Ђилас), образложио одлуку о лауреату "Златне књиге" коју БМС од 2015. године додељује за допринос развоју библиотекарства и изузетног библиографског рада научника,књижевника и уметника.
Лауреат др Александар Јерков (64) предаје на Филолошком факултету у Београду српску књижевност XX века, као и посебне курсеве на мастеру и на докторским студијама. Био је и управник Универзитетске библиотеке, уредник више књижевних часописа и издавачких кућа. Аутор је низа књига и антологија.

- Ову награду осећам као део моје Војводине. Мени она нешто посебно значи јер ја сам војвођански Србин, рођен и одрастао у Београду - рекао је Јерков пошто му је управник Радуловић уручио награду, а затим упозорио да библиотеке ваља сачувати као сидришта у дугом и неизвесном путовању.

Јер, наставио је лауреат, грдни таласи светске историје ломе духовноисторијско корито наше нејаке корабље у којој бродимо.Слотердајк довикује да смо у истом чамцу, али се не чини да је тако, нити да на овом Титанику савремене историје има довољно чамаца. Није их било ни пре сто година, нарочито за оне са треће палубе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације