СРПСКА КИНЕМАТОГРАФИЈА ЈЕ ЖИВА И ЖИЛАВА Интервју - Иван Карл, в.д. директора Филмског центра Србије
ГОДИНУ дана је мало за свођење рачуна, али јесте довољно да се процени шта треба да се мења, шта да се покрене, а чему нема спаса.
Овим речима Иван Карл, нашој јавности дуго знан не само као филмски зналац, уредник, критичар, селектор, већ и као активан делатник у разним сферама културног живота, данас в.д. директора Филмског центра Србије, за "Новости" резимира свој рад на позицији челника ове важне институције.
- Мој први задатак уз активно учешће управног одбора и разумевање ресорног министарства било је институционално и системско сређивање куће. Сада заједно крећемо активније да се бавимо за филмски еснаф најважнијом, мада не једином, активношћу Филмског центра, а то је додатно побољшавање конкурса за суфинансирање кинематографије и нешто што председник управног одбора Мирослав Лекић и ја дефинишемо као реконсолидација српског филма.
Како сте, пред собом и УО, описали и поставили своје накане и приоритете, ступајући на позицију? Да ли су се ваше намере усагласиле са њиховим?
- Управни одбор и ја имамо подударне ставове по свим стратешким питањима али и текућим активностима ФЦС и на свим седницама, а држимо их релативно често, све заједнички анализирамо и тимски решавамо. До сада није било размимоилажења ни по једној јединој ставци и то је јако важно за овако специфичну установу културе од националног значаја која треба да буде јединствена изнутра и компактна ка споља.
Шта вам је најважнији задатак у текућој години?
- Имамо их неколико. Најпре додатно сређивање свих постојећих конкурса по принципу, за мање филмова - више пара, како би новац који издваја држава био значајнији почетни, а можда и пресудни капитал на путу реализације филма. Србија много улаже у кинематографију и појединачно је највећи филмски продуцент и контрибутор. Без помоћи државе нема скоро ниједног филма који носи предзнак домаћи. Планирамо и да се активно укључимо у дигитализацију и сређивање нашег филмског фонда до почетка 21. века. Ту одраније Кинотека као пионир процеса даје изузетан допринос, исто ради РТС кроз свој драмски фонд, а и Телеком Србија ремастеризацијом каталога некадашњег Авала филма пружа позитиван и надам се подстицајни пример осталим компанијама или емитерима који су у поседу права на филмове некадашњих државних филмских предузећа, да освеже те копије и прилагоде их техничком стандарду емитовања који важи свуда у свету и код нас. Очекује нас убрзо, надам се и одлука о оснивању националног филмског фестивала и најважнији задатак - усвајање одрживог модела за филмове у застоју.
Шта под тим подразумевате?
- Филмови у застоју су домаћи играни и документрани пројекти у настајању који неколико година уназад не успевају да заокруже финансијску конструкцију и уђу у снимање. Разлози су разни и ту нема упирања прстом јер било је много изазова у протеклом периоду, од пандемије ковида која је на скоро две године зауставила све, па раста цена и хонорара услед доласка страних продукција, и позитивног тренда телевизијских серија које су све више први избор већине професионалаца јер су комфорније и исплативије. Дакле имамо неколико десетина незапочетих филмова и крајњи је час да се то доведе у ред. Законски рок за реализацију је пет година и то време за многе истиче, а читав један корпус домаћих филмова стоји на папиру.
Српску кинематографију, у овом тренутку или последњих година, описали бисте и оценили као плодну, иновативну, или можда као безидејну, сиромашну..?
- Ако је посматрамо тренутно и само кроз ове филмске пројекте у застоју, онда личи на архитектонски добро замишљену кућу на два спрата где је приземље сређено и конструкција стављена под кров, али један од она два спрата је и даље са црвеном циглом, без фасаде. На групи људи која се сада брине о ФЦС је задатак да уз сарадњу нама ресорног Министарства културе и Владе Републике Србије, ту лепу кућу уредимо до краја. Са креативне стране, наша кинематографија је жива и жилава, уме да изненади, али уме и да изневери себе и своја понекад нерална очекивања.
Да ли су велики фестивали недостижни или достижни за наше ауторе?
- Зависи шта подразумевате под велике фестивале. Мислите ли на главне такмичарске програме Кана, Венеције и Берлина, онда треба бити реалан јер су они све више као недавно најављена супер лига богатих клубова. Шанса наравно увек постоји и никада нико од тога неће одустати, али се позивница под те рефлекторе и црвене тепихе не подразумева завршетком неког филма. Срећом, има још великих фестивала А категорије попут Карлових Вари, Москве, Сан Себастијана, Локарна и Торонта. Ту имамо више шанси, рецентне успехе и верујем да ће се низ наступа на тим смотрама наставити. У Београду смо пре неколико недеља угостили њихове селекторе и скауте и приказали им целокупну нову српску продукцију. Кући су се вратили задовољни, а Филмскии Центар Србије ће нааставити да два пута годишње доводи представнике свих значајних филмских смотри и пружа им увид у нашу нову продукцију.
Да ли ћемо бити присутни у Кану ове године?
- Хоћемо као и ранијих, на нешто већем простору јер је једна од земаља у међувремену одустала. Имаћемо низ састанака и презентација, а за све који дођу на павиљон, поред посебно припремљеног каталога о српској кинематографији у 2024. години, у сарадњи са Канцеларијом за Косову и Метохију, имаћемо на располагању вишејезична штампана издања о културној баштини у нашој јужној покрајни.
Шта очекујете од нове Владе Републике Србије, дошло је до промене на челу министарства културе?
- Очекујем одличну сарадњу, какву смо имали и са Госпођом Мајом Гојковић и њеним тимом. Господина Николу Селаковића добро познајем, реч је о веома способном човеку, који широко гледа и дубински познаје нашу културу, историју и традицију.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)