СРБИЈУ НЕ ОСЕЋАМ КАО ИНОСТРАНСТВО: Француски академик и писац гостовао у Матици српској (ФОТО)

Јованка СИМИЋ

10. 05. 2024. у 13:13

ПИСАЦ светског угледа и француски академик Андреј Макин синоћ је био гост Матице српске у Новом Саду у оквиру манифестације "Молијерови дани" у организацији Француског института.

СРБИЈУ НЕ ОСЕЋАМ КАО ИНОСТРАНСТВО: Француски академик и писац гостовао у Матици српској (ФОТО)

Фото: Б.Лучић

 Председник Матице српске Драган Станић упутио је високом госту речи добродошлице, подсећајући да је у овој нашој најстаријој установи књиге, науке и културе гостовао тачно пре две деценије.

- Постајући становник Француске и француски књижевник, Андреј Макин није желео да престане да буде Рус – нагласио  је Станић, истичући Макинову двоструку националну припадност и изражавајући му поштовање за „толеранцију и умн  равнотежу".

Фото: Б.Лучић

  Дирнут добродошлицом и заинтересованошћу новосадске публике, Макин је рекао да се у Србији не осећа као да је сасвим у иностранству.

- Постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам дуплу блискост – рекао је Макин.

   Поводом романа „Стари календар једне љубави“ (у издању Лагуне) у Свечаној сали Матице српске са Макином је на француском језику, уз превод Јелене Николић, разговарао Велимир Младеновић, изузетан познавалац опуса овог књижевника. Поетичан наслов овог новог Макиновог романа означава историјски тренутак у Русији када се, према Лењиновом декрету из 1918. године, са јулијанског прешло на грегоријански календар. Ова метафора о минулом времену царевине која је пала у руке „градитеља светле будућности“ приповеда о животу и љубавима Валдаса Батајева у вртлогу историјских превирања.

Фото: Ј.С.

  Макин је један је од најпревођенијих савремених француских писаца. Први велики успех постигао је романом „Француско завештање“, који је 1995. године добио најпрестижније француске књижевне награде – Гонкур.

 Рођен је 1957. у Дивногорску, у Сибиру, а образован је у духу француског језика и културе, будући да му је бака Францускиња. Докторат о савременој француској књижевности одбранио је на Московском универзитету. Када се настанио у Француској, предавао је неколико година руски језик и књижевност. Докторирао је и на Универзитету у Паризу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

Стручност, поверење и хумани приступ пацијентима је стуб здравства