ПОНОСНА ПОХВАЛА СВОМЕ РОДУ: Наша међународно призната уметница Мира Маодуш отвориће ове недеље две изложбе, у Паризу и Приједору
ПОСЛЕ успеха који је постигла са својом поставком у фирентинској Палати "Пегасо", почетком марта, где је публици у Тоскани представила поетику својих боја, али и поезију Јована Дучића, наша сликарка светског угледа, Мира Маодуш, овога месеца приређује чак две изложбе.
Фото архива Новости, М. Анђела
Једну у Паризу, где је деценијама стварала, у атељеу у коме су некада радили Сутин и Модиљани, и то у галерији Le Pave d'Orsay, од 16. до 26. маја. А другу у Републици Српској, којом ће два изложбена простора, Музеј Козаре и Галерија "Сретен Стојановић", заједнички обележити Међународни дан музеја, а отварање је предвиђено за 17. мај.
И француску и домаћу поставку прате каталози са текстовима Љубице Бубе Миљковић. Она примећује како је, тражећи сопствени пут, ова уметница пажњу поклањала мртвим природама, фигурама људи, портретима, пределима и градским мотивима:
- Снагом и говором боја указивала је на ужасне људске судбине и вечити немир хуманисте који не остаје равнодушан пред неправдама и патњама. Тежећи архетиповима и сржи унутарњег живота, Мира је сликала женске портрете сродне фајумским, каткад и ранохришћанским представама Богородице...
Фото архива Новости
Свесна да уметност није опонашање туђих модела и свакако не помодни тренд, него и естетски и етички чин, Мира је "преболела" Европу, пише у тексту каталога:
- У њој је открила разне националне поетике, а онда кренула ка изворима са којих су се напајали и зачетници модерне у свету. Можда и зато, сасвим у складу са својим француским знамењем, остала је здрава, радознала, неуморна и живог духа.
Упорна и пркосна
ФРАНЦУСКИ пријатељи, ради њима лакшег изговора, Мирино крштено име Мирјана пресловили су у Мирјам - пише Љубица Миљковић. - Сасвим случајно, нису погрешили. У преводу с јеврејског, има значење упорна или пркосна, што одговара њеном карактеру. Она је истрајавала у најтежим тренуцима и с поносом се борила за универзалне вредности, истину, правду... И даље се диви фрескама на зидовима Цркве Светог Јована у Медаку, које су јој отвориле врата зачуђујућег света уметности и трајно је везале за отаџбину, исту ону о којој је потресно певао Алекса Шантић. Зато није поклекла нити изгубила себе, иако се ликовно образовала у Немачкој, Италији и Француској, а најдуже живела и стварала у Паризу. При томе, никада се није удаљила од Београда, нити заборавила своје корене.
Последњих деценија, како истиче Миљковићева, Мира слави и прославља ћирилицу:
- Своје слово љубве повезано са судбином Срба прогнаних са својих вековних огњишта током стварања нових држава и нација у некадашњој Југославији, Мира је засновала на потреби да уметношћу покаже најлепше лице свог народа и ускликне: "Ја сам Српкиња!" Од тада је наставила да са поносом исписује похвалу свом роду. Предавала се поетици српских слова, уз акценте оних руских, да би указала на сродност и пријатељство православних народа.
Упориште и исходиште Мира Маодуш често налазили у свевременим стиховима Ђуре Јакшића, Диса, Пушкина, Јесењина, Дучића... Како тврди једна од наших најугледијих историчарки уметности, она свако дело гради врло рационално, према законима традиционалног сликарства, у сагласју са опредељењем да естетски доживљај оствари искључиво ликовном лексиком, ритмовима, вертикалама, дијагоналама, хоризонталама, равнотежом маса, логиком композиције, експресивношћу линија и материје.
- Зато она улази у бројну породицу савремених фовиста. Њене колористичке симфоније извиру из живота, али су тајновите и удаљене од стварности, једнако као и никада неодгонетнута запитаност о Богу, природи, човеку, нацији, љубави, носталгији, усамљености, уметности... Оне су, пре свега, хроматска експлозија и пластични искази што изазивају оптички доживљај. Према таквом неговању космичког света слике, она је доследна поборница увек актуелне модерне, али нуди особену естетику испуњену њој и свима нама тако драгом матерњом мелодијом. Озарењем својих слика, Мира је Духом тајанства одговорила на Дучићев вапај Богу: "Јеси ли у страшној катастрофи звезда, / Или хармонији светлости?" - закључује Љубица Миљковић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
МУКА СЕЉАЧКА Горштак са Голије поклања земљу - разлог тужан: "И Богу си тешка..." (ВИДЕО)
ВИДУ Луковићу са Голије тешко пада што је у многим селима Србије све мање становника и зато је решио бар своје да оживи. Овај сељак из села Плешини одлучио је да своју земљу поклони, али само онима који желе да дођу да живе и раде на селу.
26. 12. 2024. у 15:41
ХИТНО СЕ ОГЛАСИО КРЕМЉ После оптужби да је Русија оборила азербејџански авион: "То нико не треба да ради!"
"МИ, наравно, то нећемо учинити и нико то не би требало да чини."
26. 12. 2024. у 16:07
ПРЕВАРИО ЈУ ЈЕ 92 ПУТА ДОК ЈЕ БИЛА ТРУДНА! Ево шта је Нејмару сада урадила девојка која му је родила дете
Бразилски фудбалер Нејмар, који се пре нешто мање од два месеца вратио на терен и заиграо после чак 367 дана паузе од тешке повреде, у жижи је јавности не само због тога.
26. 12. 2024. у 17:30
ОТАЦ ГОЈКО: "Постоје 3 ваљана разлога за црквени развод - то је последња опција за мир"
БРАЧНА заједница склопљена у цркви требало би да траје до краја наших живота. Они који желе развод, по правилу, треба да питају Цркву за тај поступак, тј. покретање развода.
27. 12. 2024. у 10:30
СРБИЈА ДОБИЛА НОВОГ СЕЛЕКТОРА! Терзићу уговор на четири године
Зоран Терзић именован је за новог селектора женске одбојкашке репрезентације Србије, саопштио је данас ОСС.
26. 12. 2024. у 11:28
ОГЛАСИЛА СЕ ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА: Ево зашто је приведена Гога Секулић
ФОЛК певачица Гога Секулић и њен колега Александар "Xander" Мисојчић 25. децембра заустављени су на граничном прелазу између Босне и Херцеговине и Хрватске, а сада се огласила и хрватска полиција.
26. 12. 2024. у 15:12
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Најновије из рубрике
ТЕЖИМО ХАРМОНИЈИ КОЈА НАМ НЕДОСТАЈЕ: Маестро Бојан Суђић о новооснованој Српској филхармонији са којом наступа у Сава центру
МАЕСТРО Бојан Суђић најављује прави музички спектакл, првог дана предстојеће године, у великој дворани Сава центра, где публику очекује концерт Српске филхармоније са специјалним гостима, под вођством угледног нашег диригента.
27. 12. 2024. у 08:15
"ЦРНА ДЕВОЈКА" У КИНОТЕЦИ: Пето издање европског пројекта "Сезона филмских класика"
У ОКВИРУ петог издања европског пројекта "Сезона филмских класика", у којем учествује од самог почетка, Југословенска кинотека је ове године дигитално рестаурирала играни филм "Трагови црне девојке" (1972) редитеља Здравка Рандића.
27. 12. 2024. у 07:35
"АЖДАХА" ЗА НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ И ВЕК: Чувени комад Душана Ковачевића од данас на сцени Југословенског драмског
ГОТОВО четрдесет година од праизведбе, комад "Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевића, новим редитељским читањем Милна Нешковића улази данас у 21. век на сцени Југословенског драмског позоришта. Велики ансамбл (седамнаест глумаца) некој новој публици испричаће ову узбудљиву мелодраму о љубавном троуглу усред Првог светског рата...
27. 12. 2024. у 06:15
"ХАМАМ БАЛКАНИЈА" У ИРАНУ: Нови превод романа Владислава Бајца на персијском језику
РОМАН Владислава Бајца "Хамам Балканија" управо је објављен у Ирану на персијском језику. Издавач је кућа из Техерана "Амир Кабир", једна од најреномиранијих у Ирану.
26. 12. 2024. у 22:05
ЗАСИЈАЛО ОРДЕЊЕ ИЗ ТАМЕ ИСТОРИЈЕ: Изложба "Одличја и завештања Народном музеју Србије" у Атријуму здања на Тргу републике
СВОЈУ недовољно познату и по аутентичности изузетно вредну колекцију одликовања, Народни музеј Србије представља на самом крају календарске године.
26. 12. 2024. у 17:09
Коментари (0)