ШАЈКАЧИ НЕ ДАЈУ НА КОСОВО: Шта о забрани "Књиге о Милутину" кажу глумац Ненад Јездић, редитељ Егон Савин, управник Душан Ковачевић...

МОНОДРАМУ Ненада Јездића "Књига о Милутину", која је настала по истоименом делу Данка Поповића (најтиражнијем роману послератне српске књижевности) - неће моћи да види публика на Косову и Метохији. Екипи представе Звездара театра јуче је, без икаквог образложења, забрањен прелазак административне границе са КиМ. Тако се, нажалост, десило оно на шта одавно упозоравају српски уметници из јужне српске покрајине: да је само питање времена када ће и култура доћи на ред.

фото Н.Скендерија

Случајно или намерно, прва рампа пала је на најпопуларнију представу наше позоришне сцене, која је недавно доживела јубиларно, 200. извођење и за коју се улазнице продају "брзином светлости". Прича о српском сељаку Милутину Остојићу која је по речима његовог протагонисте "сведочанство да су једино херојство и реалан мит оно што се рађа у истрајности појединца и његовој жељи за добро својих најближих и свог народа, па и својих непријатеља" - до даљег, не може бити испричана у Косовској Митровици и Лепосавићу. Јер, пресуда је донета: вечити страдалник, шумадијски сељак под шајкачом (која је била и остала један од најречитијих симбола српског народа) - но пасаран!

- Најблаже речено тужно! Недопустиво је доношење овакве одлуке, ко год да одлучује, да ли ће се нешто играти или не. Ово недело је суштинска слабост и немоћ, а само изгледа и чини се силно, и то према једном позоришту. Нецивилизацијски чин, антикултурни и антипозоришни - огорчен је Ненад Јездић. - Не дозволити Србима, или било коме, да присуствује извођењу свог културног, духовног и славног наслеђа кроз представу "Књига о Милутину" јесте одраз страха и панике. Срећа, па је ова монодрама, на моју велику радост и понос, антиратна драма. Радовало би ме да и људи албанске популације на Косову могу да је послушају, будући да се Милутин не сврстава ни у једну идеологију или политику, већ само поставља људску и моралну дилему, по питању свих наших неразумевања и страдања, како свог, тако и других народа са ових простора.

фото П.Милошевић

Познати глумац, који маестрално (у режији Егона Савина) тумачи Поповићевог јунака истиче да је "Књига о Милутину" свакако, нешто најлековитије што данас сви треба да чујемо:

- Али, у атмосфери највеће стигматизације мог народа, неколико деценија уназад, забрана и границе за културу ме нимало не изненађују. Све у свему, изузетно примитивно!

Управник Звездара театра, драмски писац и академик Душан Ковачевић, каже да у овој причи, нажалост, нема ништа ново и изненађујуће.

- Они су улазак прво забранили политичарима, па патријарху, па сада позоришним људима. Остало је још да забране птицама да прелећу границу. Али, није проблем Курти који је патолошки опседнут мржњом. Он човек, није човек, он је мржња која хода. Није он проблем. Проблем су ови који њега подржавају и причају нам о демократији и људским правима. Проблем је Западна Европа и проблем је Америка, јер он без њих не би то радио. Дозвољавају да ради шта год хоће. А он је усред Европе направио концентрациони логор. И никоме то не смета, уопште...

На питање зашто је косовским властима засметала управо ова представа и да ли разлог лежи и у Милутиновој шајкачи, Ковачевић одговара:

- Да је ставио кече, играо би! Пошто те будале које су забраниле представу не знају да је ово, заправо, антиратна прича. Прича о страдању човека уопште, не само српског, већ сваког човека у рату. А данас имамо два рата на која се многи не обазиру. Ту и тамо помене се да је убијено толико и толико, постале су то вести на нивоу временске прогнозе. Нико се превише не узнемирава. Од памтивека је само важно ко је јачи, тај ради шта хоће. Људска права, слобода, демократија су празне приче...

Редитељ Егон Савин каже да за овакав гест косовских власти, готово да нема речи.

- Дивљаштво и примитивизам, нема ту других коментара. Забрањује се једна представа и то антиратна, монодрама која говори о бесмислу сваког непријатељства. Али, не знају они шта је та представа. Нити су је видели, нити их занима.

Да је ово само још један од примера етничке репресије коју спроводе приштински органи над Србима на КиМ, подсећа Предраг Радоњић, директор Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници.

фото промо

- У првом налету забране су биле усмерене према Србима на КиМ и њиховим правима, па је почело да нам се спречава кретање, коришћење наших докумената, право на име и постојање... До сада је било дозвољено да бар позоришта и глумци из других делова Србије (само да нису са Косова и Метохије), могу да се крећу и долазе, сада видимо да се све подигло за једну степеницу више. Нажалост, док смо били изложени харанги приштинских медија и појединаца, када су нас проглашавали за инструментализовано оружје Владе Републике Србије у "новој колонизацији Косова", нисмо наилазили на свесрдну подршку, разумевање и реакцију позоришних колега у другим деловима Србије. Очекивана последица је следећи корак: забрана да код Срба на КиМ гостују позоришта и уметници из других делова Србије. И покушај да овдашњи живот препун забрана и разних ускраћивања, олакшају бар постојањем некаквих културних догађаја. Ваљда је сада, коначно, јасно да Срби живе у гету усред Европе.

Представа "Књига о Милутину", наставља Радоњић, дубоко је пацифистичка, али само зато што је исповеда један Шумадинац може да се "националистички" протумачи:

- Довољно је да буде Србин. Ништа више.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације