ФОТО-МОНОГРАФИЈА ЗА ЧЕТВРТ ВЕКА: Сведочанство о 25 година Кустуричиног Тhe No Smoking Orchestra

СВЕДОЧАНСТВО о једном феномену, и четврт века бенда који је у тај феномен прерастао, сачињено од записа и фотографија "кључног сведока", и текста насловног јунака... то је у најкраћем фото-монографија "Емир Кустурица & Тhe No Smoking Orchestra - 25 година".

Никола Скендерија

Ово капитално, луксузно издање представили су јуче у Галерији РТС аутор Драган Теодоровић Зеко, некадашњи роуди, а потом верни фотограф бенда, и сам Кустурица, прослављени редитељ, који се пре две и по деценије са десетак музичара отиснуо на ово узбудљиво музичко путовање.

Будући да га та чињеница одавно више не чуди, Кустурица је тек констатовао да је невероватна чињеница то да је њихов бенд у потпуности измакао културном сазвежђу Србије, да су свирали хиљаду концерата у целом свету, а само један у Београду, те да никада није у потпуности схватио због чега само у Србији и Грчкој никада нису истински прихваћени.

- Овај је бенд тачка у којој се пресецају два рода уметности мени најближа - филм и музика, јер филм није у својој основи литература нити драмска уметност, већ се слаже управо по неком музикалном реду - открио је чувени редитељ, присетивши се тренутка када је "хтео да се убије правећи филмове", те преломио да се озбиљно окуша и у музичкој каријери, вођен мишљу да је куцнуо трен да и он мало види људе и ужива.

На крају зверског НАТО бомбардовања Србије, како је навео, осетили су потребу да осмисле аутентичан одговор на ирску групу The Pogues која се распала због прекомерне употребе алкохола и дрога - али су претходно успоставили једну везу између ирског фолклора и нечега што је основни, универзални код рокенрола.

Тог је лета на Крфу једанаест музичара са породицама провело месец и по дана, и нико се није надао да ће се десити чудо - а чудо је почело да се рађа, и поклапало се са планетарном славом филма "Црна мачка, бели мачор" за који су урадили музику, који је у читавом свету постао блокбастер на дуге стазе. Десио се и први Кустуричин концерт, и пред тих пет или седам хиљада људи Куста је први и једини пут имао трему, једва држао гитару и једва свирао.

Нико се није надао, каже редитељ, да ће почети тако, а како је почело тако се и завршило у Паризу, односно у Русији.

- То је један феномен више него музика, никако само музика, баш као што то ни рокенрол није - рекао је Кустурица, присетивши се како су свирали у Италији са Џоом Страмером, у периоду када је са лица културолошких образаца нестајао панк, као ангажовани покрет. - За разлику од њега, ми никад нисмо ратовали, управо обрнуто, ми смо хтели да направимо нешто што је у фолклорном смислу једна врста Buena vista клуба, са текстовима који су били врло непријатељски расположени према ономе што се и данас догађа, насупрот глобалистичким наступима Боно Вокса...

Са дубоким социјалним темама и текстовима који не презају да боцну у жаришта проблема, спајајући етно и рокенрол, фолклор и панк, Кустурица и бенд изазивали су хистерију широм света, успевајући да натерају публику чак и да ради склекове!

- То је зато што смо користили оригиналне српске фразе и српско коло, које кад се спомене неким нашим колегама музичарима у Београду - њима се то гади, а по мом дубоком уверењу фолклор је највећи домет једне културе, те компликоване шеме које се памте - објашњава тајну Кустурица. - Увели смо коло у рокенрол, али не оно коло - Брена, Пинк, него нешто што је те музичаре који су са нама свирали вукло да импровизују и стварају џез обрасце, неки кросовер. Све ово ова књига потврђује, на један изузетан сликовит начин, показујући све што је било део наших заједничких четврт века, и зато верујем да ће бити важно сведочанство о нама чак и у рукама припадника неких нових генерација.

Испричали су актери, јунаци, (ко)аутори ове приче и издања које је уоквирује, мноштво анегдота које су се одиграле током 25 заједничких година, попут забрањеног наступа у Аргентини или преваре са вагама захваљујући којој су у авион унели стотине додатних килограма опреме...

Емир Кустурица листајући ово пребогато издање има осећај као да листа породични албум - јер и верује да ту јесте реч о врсти породице, која не настаје венчањем, већ их спаја музика. У сваком случају, неупоредиво га лепша (о)сећања везују уз музику јер, како каже: "Филм? Филм је орање, дуго орање".

Ипак, у међувремену, наставља да ради на бар два сценарија, о чему ће се тек чути...

Препоручујемо

Култура

0 0

МОНОГРАФИЈА О КУСТИРУЦИ И ЊЕГОВОМ БЕНДУ: Књига Драгана Теодоровића садржи 400 фотографија

21. 05. 2024. у 17:43

Култура

0 0

У СУСРЕТ СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ: Нови број "Лудуса" посвећен нашем најстаријем фестивалу

23. 05. 2024. у 13:33

Култура

0 1

ДВЕ НАГРАДЕ ЗА "ОБРАЋАЊЕ НАЦИЈИ": Представа Атељеа 212 двоструко награђена на Нушићевим данима у Смедереву

22. 05. 2024. у 15:14

Култура

0 0

СВЕСРПСКИ ДЕЧЈИ САБОР: Фестивал деце и младих из региона, дијаспоре и Србије, од 23. до 26.маја, У Београду

22. 05. 2024. у 13:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације