ЦЕО СВЕТ МОЖЕ ДА СТАНЕ У ЈЕДНУ ПРЕДСТАВУ: Беседом Горана Шушљика отворено 69. Стеријино позорје у Новом Саду (ФОТО)

Е може један живот да се исприча једном беседом, али једном позоришном представом може да се исприча прича о свим људима,од постанка света до његовог краја и зато смо вечерас на Стеријином позорју.

Фото/Позорје

Ове речи су финални део  беседе Горана Шушљика, глумца Југословенског драмског позоришта, којом је вечерас у Српском народном позоришту у Новом Саду, дао знак да се по 69.пут заврти Позорје,најпрестижнији фестивал у региону који ће трајати до 3.јуна.

Овај свечани тренутак  био је  инспиративна прилика да се беседник, двоструки лауреат Стеријине награде за улогу Скапина у представи „Лукреција илити Ждеро” Позоришта на Теразијама (1995)  и за ролу Раше у представи „Хадерсфилд” ЈДП-а ( 2005) подсети на епизоду из својих почетничких дана „пре много година,двеста или триста метара одавде, када сам дошао у неку врсту учионице у којој је мала сцена.“   

- Чујем да треба да се попнем на ту позорницу.Ходам.Од стола,подно сцене из полумрака стиже питање :“Зашто сте тако споро ходали,тако се споро пењали?“ Дошао сам на пријемни код Шербеџије.Није био у сали. Глас који ми је постављао питања,после се испоставило,био је Бора Драшковић – евоцирао је ову епизоду Шушљик.

Шест или седам година доцније,управо на позорници СНП-а уручена му је Стеријина награда за улогу у представи Јагоша Марковића „Лукреција илити Ждеро“,а његов ход запео за око  овога пута  председнику жирија Љуби Тадићу.Уз грохотан смех задиркивао  је Шушљика да је у представи много играо, урлао и ломио се али да је због хода којим је прилазио чамцу,добио награду.Љубине речи чуо је и Богдан Диклић,те је годинама потом, Шушљика  убеђивао да је „Стерију“ није добио за глуму  него за - сценски покрет.

Шушљикову  беседу,с мало хода и много занимљивих детаља,Стеријанска публика наградила је  вечерас заслуженим аплаузом,а затим је на сцену ступио ансамбл Новосадског позоришта (Ujvideki szinhaz“)са представом „Било једном у Новом Саду“ Андраша Урбана, првим од седам остварења у оквиру такмичарског програма Позорја по избору селекторке Ане Тасић.

Foto: Фото/Позорје

POGLEDAJ GALERIJU

Редитељ Урбан, рођењем Сенћанин, препознатљив по провокативним и ангажованим представама,направио је комад о ансамблу Новосадског позоришта која говори како тетар током година утиче на нас,комуницира са публиком и опстаје у овим друштвено-политичким околностима. То је,како каже,весела прича иза које стоји огроман рад.

На Стеријино признање претендоваће и адаптација драме „ „Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији 1878“ Албине Подградске.Реч је о тексту из друге половине деветнаестог века ,коју је први пут  на сцену Народног позоришта у Суботици поставила редитељка Анђелка Николић.

У такмичарској селекцији је и прво „читање“ бајковите и архетипске драме „Брод за лутке“ Милене Марковић у редитељском виђењу Кокана Младеновића (НП Битољ). Кандидат за „Стерију“ је и нова драматизација чувеног Селенићевог романа „Очеви и оци“ Кате Ђармати (НП Београд) у истраживачкој постдрамској форми редитеља Вељка Мићуновића.

Специфичност овогодишњег такмичарског програма огледа се у томе што све три праизведбе савремених оригиналних драмских текстова - Милана Рамшака Марковића,Тање Шљивар и Виде Давидовић – долазе из позоришта изван Србије.Прецизније, из Крања и Птуја („ Кишни дан у Гурличу“ редитеља Себастијана Хорвата), Вараждина („Режим исељења“ редитеља Бојана Ђорђева ХНК),и Бањалуке („Мали ратови и кабине Заре" Ивице Буљана – НП Бањалука ).

О најбољим представама,режији и глумачким креацијама одлучиваће жири у саставу : Дејан Средојевић (председник), Марта Береш, Ирена Поповић Драговић, Душан Љуштина и Јанко Љумовић.Публика ће и ове године додељивати представама своје оцене.

У понедељак (20.00) пред публику ће изаћи ансамбл представе  („Мали ратови и кабине Заре“по тексту Виде Давидовић, у режији  Ивице Буљана ( НП Бањалука).Давидовићева,рођена у Источном Сарајеву, овај „коперникански обрт  у глави једне девојке између 22.и 26.године“, написала је управо када је била двадесетдвогодишњакиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације