БИО ЈЕ И МАЈСТОР ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ: Сто година од рођења Александра Аце Ђорђевића, легендарног редитеља ТВ серија

НАВРШИО је век од рођења можда најзначајнијег телевизијског редитеља код нас - Александра Аце Ђорђевића, који је потписао једанаест ТВ серија ("Отписани", "Врућ ветар", "Бољи живот"...), мноштво телевизијских и биоскопских филмова и - што је мање познато - значајан број позоришних представа

фото Архива "Новости"

Као Ацин дугогодишњи драматург на свим пројектима, и као писац монографије о њему ("Александар Ђорђевић, увек испочетка", РТС, 2020), ваша позоришна критичарка, на стогодишњицу од његовог рођења (Суботица, 1924 - Београд, 2005) сведочи о још једном медију, у коме се Ђорђевић, дипломирани позоришни редитељ, не само остварио, него и оставио за собом радо гледане и награђиване позоришне хитове.

"... Као службеник Југословенског драмског позоришта,чекајући да се отвори Академија, био сам на једној интересантној функцији. Мене су, за премијеру "Краља Бетајнове", 3. априла 1948. године, свечано обукли, и ја сам ушао у пространи хол ЈДП, са важном књигом под руком, у кожном повезу, са грбом. Имао сам задатак да замолим све присутне, на отварању ЈДП, на премијери, да се упишу у књигу, с тим што се прва страница оставља за председника Тита...", речи су, којима је Аца Ђорђевић, у петнаесточасовном казивању писцу ових редова, започео сећање на свој живот у театру.

Оно што је, по дипломирању у класи професора Хуга Клајна следило, није било мање узбудљиво. Пуних девет позоришних сезона он је провео као "кућни редитељ" Народног позоришта у Нишу, где је, на сцену најстаријег театра у нас, поставио значајне писце и режирао тридесет четири представе, које су, као и он сам, биле испред свог времена, авангардне и репертоарски и редитељски ("Господа Глембајеви" М. Крлеже, "Стаклена менажерија" Т. Вилијамса, "Поход на север" Х. Ибзена, "Госпођа министарка" Б. Нушића, "Коштана" Б. Станковића, "Сан летње ноћи" В. Шекспира...")

"Чини ми се да би за мене могло да се каже како сам редитељ који уме да направи добру глумачку поделу...", наводи Слободан Крстић, хроничар нишког театра, један од својих разговора са Ђорђевићем. "То, на први поглед, не изгледа као посебна вредност... Осећај за праву поделу заснива се на редитељској интуицији. Увек сам волео да мало хазардирам с поделама... Схватио сам да су пробе у позоришту најважнији процес и трудио сам се да оне никада за глумце не постану тортура, него најлепши позоришни чин..."

Ђорђевићев стални драматург, писац ових редова, потврђује да смо за сваку сцену и у великим телевизијским серијама ("Бољи живот", "Балкан експрес") са глумцима, у редакцији Драмског програма РТС, држали позоришне пробе, у којима смо дефинисали карактере, односе, жанр серије...

Ђорђевић је био у сталном походу на театар - у Шапцу је поставио једанаест комада ("Живот је леп" и "Луда ноћ у хотелу Југославија" Реја Кунија, "Смрт трговачког путника" А. Милера, "Бановић Страхиња" Б. М. Михиза, "Мачка на усијаном лименом крову" Т. Вилијамса, "У логору" М. Крлеже"), у Крушевцу ("Лукреција Борџија" В. Игоа, "Мирни људи" И. Шоа...), у Лесковцу ("Небески одред" Обреновића и Лебовића, "Блудница достојна поштовања" Ж. П. Сартра, "Велика ноћ" К. Одса"), у Зајечару ("Одрпанци" М. Бора, "За опело у ред, молим" М. Митића"), у Сомбору ("Двоструко лице" Макдугала и Алана, "Народни посланик" и "Мистер долар" Б. Нушића...)

Ђорђевић, "редитељ који је имао лаку руку" (Р. Путник), у престоничким позориштима оставио је траг - у ЈДП ("Балада о аждаји и јунаку" В. Вуча, "Крај викенда" М. Капора...), Атељеу 212 ("Љубавник" и "Ревија" Х. Пинтера, "Четири годишња доба" Вескера), Београдском драмском позоришту ("Полтрон" С. Павића...), као и у неколико других српских и иностраних театара. Ипак, свој највећи успех остварио је, као мајстор мјузикла, у представама Позоришта на Теразијама, где је поставио хитове "Јалта, Јалта" А. Кабиља, "Виолиниста на крову" Стејна, Шолома и Бока, "Престаће ветар" Фазлагића и Бачића, "Југо рулет" М. Живковића.

Поред позоришних хитова, Александар Ђорђевић нам је у архиву РТС-а оставио снимке многих музичких програма, квизова, као и записе најзначајнијих позоришних представа српских театара... Иако најпознатији као телевизијски и филмски редитељ (добитник награде за режију у Холивуду за драму "Чеп који не пропушта воду"), овај сведок првог века наше телевизије је, историја позоришта ће забележити, и значајан позоришни аутор, који је на српске сцене поставио многе нове и непознате комаде светске драматургије, али и достојно протумачио нашу драмску баштину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације