КРОЗ ПОЕЗИЈУ И РОБИЈАШИ ДОТИЧУ СЛОБОДУ: Интервју - Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности из Мадрида

ПОЕЗИЈУ пише душа, а душу је тешко репродуковати помоћу нових технологија.

Фото Приватна архива

Зато, ако ме питате да ли ће најузвишеније стихове у будућности писати људи или вештачка интелигенција, желим да верујем да ће у том надметању са модерним технологијама победити песници - рекла је, за "Новости", Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности на Универзитету Карлос III у Мадриду и врло запажена учесница минулог 19. Међународног новосадског књижевног фестивала у Новом Саду у организацији Друштва књижевника Војводине.

Рамонова је објавила десетак књига поезије. Њене песме преведене су на немачки, енглески, француски, румунски, шведски, португалски и арапски језик. Своју поезију објављује и у бројним књижевним часописима. Поносна је и на чињеницу да се њена збирка Scelle у Француској пред читаоцима појавила двојезично - на шпанском и француском језику. Захтеван однос између човека и природе уз дијалог поезије са другим уметностима, окосница су њеног досадашњег опуса.

Шта говори ваше професорско искуство - имају ли времена и жеље младе генерације, опседнуте мобилним телефонима, да читају поезију?

- Млади људи су данас под огромним утицајем друштвених мрежа и уопште нових технологија и тешко се концентришу на наставни програм. Ипак, студенти који су код мене на компаративној књижевности воле да на часовима разговарају о књизи, да чују мишљење професора и колега студената. Они су навикнути на вештачку интелигенцију. Зато смо на факултету увели нови, прилагођен програм испитивања студената. Испитивачи слушају разговоре студената о књижевности и на основу тих утисака их оцењују.

Утиче ли политика и у којој мери на вашу поезију?

- Поезија представља неку врсту политике али када пишете стихове, ви имате избор. Моја поезија није политика у уобичајеном смислу. Моје књиге говоре о климатским променама, природи, животињама, сиромаштву, миграцијама, о улози жена. Посвећена сам комплексним темама.

Фото /Приватна архива

Учествовали сте пре десетак година у Ослу у истраживачком пројекту о улози уметности у јавној сфери. До каквих сазнања сте дошли?

- У истраживачким пројектима очекује се на крају некакво заједничко гледиште, али то није увек онако како владе тих земаља, односно организатори прижељкују, јер на уметност се не може посматрати поједностављано, а она, притом никада не може и не сме да буде заробљена. Било је занимљиво јер су људи радили на пројекту и радили су заједно. Размењивали су мишљења.

У неким затворским центрима предавали сте осуђеницима креативно писање. Постоји ли код људи, чија је слобода ограничена због преступа које су починили, истинска жеља за читањем и креативним писањем?

- Једна од мисија у мом животу је подучавање људи поезији. То је моја страст, зато што људи кроз поезију могу да буду ближи сами себи. За мене је поезија тотална слобода. Када сам радила у затвору, ти људи су кроз поезију могли да дотакну слободу коју свако од нас носи без обзира где се налазио. Иако су били окривљени за нешто, имали су право да буду слободни кроз поезију. То је било веома занимљиво и добро искуство и за мене и за те људе.

Због чега је вама као песнику веома важна фотографија?

- Предајем у неким школама фотографију. То је спона између речи и визуелног. Слика је у поезији битна.

Припремате ли нову књигу песама?

- Није још завршена, али њене делове сам читала овде, у дивном Новом Саду, у којем сам, као и у Србији, први пут. Тема књиге су мајка Исусова Пресвета Девица Марија и анђео Габријел који је њој наговестио да ће зачети са Духом светим. Анђела Габријела у мојим стиховима мучи и дилема о жени-девици, али не успева да то питање изговори.

Роман по Ромеру

ОБЈАВИЛА је Естер Рамон ове збирке песама: "Тундра" (2002), "Марва" (2008), "Експлозивни гас" (2009), "Соли" у сарадњи са енглеским фотографом и архитектом Марком Бентлијем, (2011), "Лов са творовима" (2013), "Пребивалиште" (2015), "Запечаћена" (2019) "Семе" (2022), "Разнобојно тело" (2024) и друге збирке. Ауторка је и прозне књиге "Делфинине карте" (2022) инспирисане јунакињом филма "Зелени зрак" француског редитеља Ерика Ромера.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДАНИ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ У ЧИКАГУ: Тродневна манифестација посвећена лику и делу нашег великог научника

10. 09. 2024. у 21:44

Култура

0 1

ИЗЛОЖБА ИНСПИРИСАНА КЛУБОМ КЊИЖЕВНИКА: Мари Уе представиће београдској публици своју фигуративну и апстрактну уметност

10. 09. 2024. у 21:44

Култура

0 3

СВАКО ЋЕ НАСЛЕЂЕ ЈЕДНОМ ВАСКРСНУТИ: Редитељ Небојша Брадић о представама "Ућуткивање Сократа" и "Острво с благом"

10. 09. 2024. у 20:16

Култура

0 0

ЛУЧИЋ ОТВАРА "МОКРАЊЧЕВЕ ДАНЕ": У Неготину, од 14. до 20.септембра, најстарији музички фестивал

10. 09. 2024. у 14:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације