ГЛАСОВИ КОЈИ ОПЛЕМЕЊУЈУ: Браћа Теофиловић уочи концерта у Етнографском музеју

ЧЕТИРИ деценије су минуле откако је браћу Теофиловић по Чачку "гањао" Предраг Перуничић, легендарни педагог и диригент хора "Стеван Мокрањац", а осамнаестогодишњег Ратка четири месеца дежурни у школи сачекивао са истоветном поруком - да се јави у Дом културе и приступи проби хора.

Новости/З. Јовановић

Ратко и његов, тек за нијансу млађи, близанац Радиша били су, као и сви момци, у фазону "нас то не занима"... Срећом, упорност педагога који је у сваку средину "доносио светлост", увела је у чачански хор и два чаробна гласа, два готово истоветна момка истог презимена - који данас прослављају тридесет година каријере. Прослава је то захваљујући којој ће два анђеоска гласа одјекивати током целе године, диљем земље, на многим концертима, у многим дворанама које ће Теофиловићи музиком посветити, у храм претворити. Сутра ће то бити сала Етнографског музеја - камерни концерт, пред стотину и двадесет слушалаца, за исто толико година институције која, баш као и близанци из Чачка, чува и промовише традицију и народно стваралаштво.

Појавила су се те неке 1993, у доба чија је трештећа музичка подлога био свеприсутни турбофолк, право "с неба", двојица Теофиловића, одлучних да музичко образовање стичу, богате и одржавају - праксом, певајући, а не "на школама". Ту су одлуку потврдили уписавши Пољопривредни факултет, настављајући да званично уче о генетици и оплемењивању биљака. О оплемењивању људи могу да уче све нас. И уче нас, из наступа у наступ. Уздижући сваког појединог слушаоца до неслућених висина, освећујући и посве световне дворане, а оне већ духовношћу прожете чинећи још ближима небесима, било да је реч о синагогама или православним храмовима.

- Незаборавно је било и искуство наступа у античком амфитеатру у Охриду пред две и по хиљаде људи, али ништа мање упечатљив није био ни онај у Кањижи пред свега двадесет слушалаца - причају Ратко и Радиша. - Важно нам је да наступамо у простору који има природну акустику, али је најважније садржано у примопредају емоција, у спознаји да сваки од тих слушалаца са концерта одлази другачији, бољи, племенитији, богатији... Спектакл нису светла, већ звук, емоција. У томе је суштина и смисао онога што ми радимо.

Било да их описују, зналци или тек они које су својим наступима омађијали, као "двогласну и једнолику" или "једногласну и дволику" или пак као "двогласну а многолику", близанци су Теофиловић - чудо, јединствено, у два тела, и са два гласа која то чудо одржавају и умножавају. Њихов је наступ чудо, чудесна је њихова каријера у којој се сабрао огроман број концерата, шест дискова од којих је један концертни, и нигде, никада, није постојао састав са Браћом Теофиловић упоредив.

Песме које они певају су изворне, али како с правом приметио и Миљенко Јерговић, људима се чини да их чују први пут, јер их Теофиловићи певају очишћене, ослобођене свега... Било да су то песме из Македоније, са Косова и југа Србије, босанске севдалинке или нас поведу на музичко пропутовање кроз Далмацију, Међимурје, отпеване гласовима Теофиловића оне делују ново, чисто, изворно у оном најсуштинскијем смислу.

Не желе, не воле, не могу да истичу неку једну, песму коју воле више од других - ипак, могу и желе да кажу да је "песма која отвара све, која представља космос, метафизичко кретање духа кроз време, прозор, светлост" - "Маријо, бела кумријо". Да ли ће је певати сутра, не зна се, али једно се зна - привилегованих 120 слушалаца биће за који степеник ближе небесима.

Новости/З. Јовановић

Јубилеј

КОНЦЕРТИ у новембру у Дому омладине, сутрашњи у Етнографском музеју, затим у њиховом родном Чачку, у новосадској и суботичкој Синагоги, Сарајеву... Тек су неке тачке на мапи наступа браће Теофиловић током ове, за њих јубиларне године. Репертоар се разликује, играју се, како веле, концептом, но увек је то јединствени пресек протеклих 30 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације