ВЕОМА сам срећан што сам овде, у Београду, на Битефу. Волим га из многих разлога: то је фестивал који је уједно и локалан и интернационалан. Фестивал који је подједнако посвећен лепоти и протесту. Храбар, разноврстан фестивал… „Показаћу ти страх у прегршт праха“, Т.С. Елиот написао је у „Пустој земљи“ после Првог светског рата. Данас смо сведоци једног другог рата – економског, који претвара читаве државе у пусту земљу, земљу туге и страха. Овај пут нисам дошао фолксвагеном у Београд, дошао сам са грчком трагедијом- комадом „Антигона у Амазону“, о борби бразилској Покрета земљорадника без земље против модерних рударских компанија...
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
Коментари (0)