ОШТРИНА САТИРИЧНОГ ПОГЛЕДА НА ПЛАНЕТУ: "Новости" 57. пут бирају најбоље новинске карикатуре на конкурсу у част Пјера Крижанића

У ЧАСТ карикатуристе, новинара, есејисте, писца и једног од оснивача "Ошишаног јежа", Петра Крижанића (1890-1962), који је у историју ушао под псеудонимом Пјер, легендарни главни уредник "Вечерњих новости" Слободан Глумац и карикатуриста Драган Савић, установили су 1967. године награду за најбољу новинску карикатуру, за коју је 57. пут расписан конкурс, који ће бити отворен до 20. октобра.

Фото: З. Јовановић

Према пропозицијама, о одличјима - "Златном", "Сребрном" и "Бронзаном Пјеру", награди за портрет "Ранко Гузина", као и признању за најбољи рад младог карикатуристе, на заседању, у редакцији "Новости", одлучиваће специјални жири.

Првог "Пјера", 1967, добио је словеначки аутор Албин Рогељ за "Осмерац на југословенски начин". На списку лауреата нашла су се готово сва врхунска имена југословенске и српске карикатуре. Златну историју ове награде исписали су Драган Савић, Иво Кушанић, Сунчица Божиновска, Зоран Јовановић, Ранко Гузина, Југослав Влаховић, Шпиро Радуловић, Недељко Убовић, Александар Блатник, Душан Лудвиг, Душан Петричић, Предраг Кораксић, Мухамед Ђерлек, Драган Руменчић, Јован Прокопљевић, Лука Лагатор, Гане Милановић, Миланко Каличанин, Јово Шкомац, Горан Дивац, Зоран Петровић и многа друга оштра пера. Апсолутни рекордер је Тошо Борковић, карикатуриста "Новости", који је освојио награду "Златни Пјер" чак пет пута!

Фото: Н. Скендерија

Из историјата награде "Пјер", може се ишчитавати и читава наша кулурна историја у више од пола века. Јер, најзначајнија имена наше уметности и друштвеног живота била су укључена у рад жирија који су бирали најбољу новинску карикатуру. Ту су били Бранко Ћопић, Душан Вукотић, Владимир Булатовић Виб, Душан Матић, Данило Киш, Игор Мандић, Оља Ивањицки, Миљенко Смоје, професор Радомир Лукић, Мика Антић, Војо Станић, Љубивоје Ршумовић, Јован Ћирилов, Душко Трифуновић... О најбољим карикатурама одлучивали су и Гордан Михић, Предраг Матвејевић, Боро Драшковић, Александар Поповић, Слободан Машић, Милован Витезовић, Душан Ковачевић, Богдан Кршић, Петар Краљ, Цаја Радојчић, Емир Кустурица, Синиша Ковачевић, Љубомир Симовић, Драгослав Михаиловић. А Зуко Џумхур је и жирирао и освајао награде.

О јединственом конкурсу "Новости" су и писали многи, а међу њима је био и Иво Андрић. Наш једини нобеловац је забележио:

- Није лака ствар ни мали напор ни незнатна жртва гледати целог века људе и свет око себе очима карикатуристе. Моћи тако видети и умети тако приказати друштво и човека у њему, а не подлећи професионалној деформацији, не пасти у песимизам и негацију, не отуђити се од света и људи, то показује велику латентну снагу и равнотежу духа, урођену благородност и чистоту.

Златни "Кока-кола - Квас", рад Југослава Влаховића

Влаховић прошлогодишњи победник

Прошле године су на конкурс за најбољу новинску карикатуру пристигла 433 рада из пера 124 аутора. Од тога се избор од 112 карикатура сениора и 11 радова младих аутора нашао на изложби, одржаној у првој половини децембра у галерији РТС-клуб. Награду "Златни Пјер" освојио је Југослав Влаховић, за карикатуру "Кока-кола - Квас", "Сребрни" - Миодраг Иванишевић за "Бонтон" и "Бронзани" - Мухамед Ђерлек Макс, за "Чамац". Признање "Ранко Гузина" за најбољи портрет припало је Константину Гросу, који је нацртао кошаркашког тренера Светислава Пешића. Награда за најбољи рад младог аутора припала је Ањи Митровић, за карикатуру америчког писца Едгара Алана Поа.

Први победник Албин Рогељ, 1967.

"Коприве" и Гргетег

Прве радове против аустроугарске политике, под псеудонимом Пјер, Крижанић који је рођен у Глини, објавио је 1908. године у загребачком сатиричном часопису "Коприве". Из политичких разлога 1911. прекинуо је сарадњу са часописом и кратко боравио код рођака у Србији. Мање је познато да је том приликом са Урошем Предићем осликао иконостас у манастиру Гргетег. После Првог светског рата пресељава се дефинитивно из Загреба у Београд, где читав радни век проводи у "Политици". Аутор који је својим делом задужио југословенску и српску карикатуру, умро је 1962.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације