КЊИГА О БОГОРОДИЦИ ЈЕ МОЈЕ ЖИВОТНО ДЕЛО: Интервју - Љиљана Хабјановић Ђуровић о вери, страдању православаца, роману "Тамо где је она"

ОВИХ дана пут читалаца кренуће нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић под називом "Тамо где је она".

Фото Немања Мараш

То је књига која сведочи о историји хришћанске вере исказаној кроз чудесну повест о икони Богородица Филеримоса, и њеном узбудљивом трајању дугом две хиљаде година. Од Ефеса, где је икону живописао Свети Лука гледајући Пресвету Богородицу, преко Јерусалима и Константинопоља, Родоса и Малте, Русије и Србије, све до Црне Горе, у роману се нижу судбине и приче чувара ове иконе, али и чувара хришћанства.

Како сте одлучили да напишете роман о икони Богородица Филеримоса?

- У јесен 1995. године са благословом тада игумана Цетињског манастира, а данас митрополита црногорско-приморског Јоаникија отворен је ћивот Светог Петра Цетињског и ја сам добила милост да видим и целивам честицу Часног крста и руку Јована Крститеља, две изузетне реликвије које су нераскидиво повезане са иконом Богородице Филеримосе. Сама икона тада је била у неком музејском депоу, недоступна. Икону сам видела почетком маја 2003, пошто је изложена у Народном музеју на Цетињу. И мада је била тамо где јој није место, осетила сам њену светост и задивила ме је величанствена лепота лика Пресвете. Године 1999. у роману "Пауново перо" први пут сам писала о Пресветој Богородици. Затим сам 2005. године објавила роман "Свих жалосних радост", причу о њеном земаљском животу.

- О Пресветој, као ослонцу и путеводитељки, као милосрдној дародавки и брзопомоћници, писала сам у још неколико романа. Године 2012. објавила сам роман "Сјај у оку Звезде" у којем сам говорила о времену када су иконе биле забрањене, а они који су волели и поштовали иконе прогањани. Питала сам се како је у том злом времену, које је трајало сто двадесет пет година, сачувана најважнија хришћанска икона, посебно када се зна да они који уништавају воле прво да униште симболе. А та икона јесте симбол. Питала сам се ко су били људи који су је чували, и како су је чували. Када сам почела да пишем "Острошко тримирје", читајући о историји манастира Острог сазнала сам да су икона, реликвијар са честицом Часног крста и рука Јована Крститеља баш ту, под заштитом Светог Василија, сачувани током Другог светског рата. Тада сам одлучила да повест о икони буде трећа, а "Кћери Светог Василија" четврта књига "Острошког тримирја".

Сва та дешавања и мој давни завет да својим делом служим Пресветој Богородици и хришћанској вери, склопили су се и довели до тога да започнем писање романа "Тамо где је она".

Фото Немања Мараш

Једна оваква тема изискивала је опсежна истраживања. Која места сте обишли, које архиве сте походили како бисте сазнали више о великој светињи?

- У лето 2020. са благословом митрополита Амфилохија почела сам да радим на роману о икони Богородице Филеримосе. Читала сам литературу, дописивала се са архиварима - истраживачима на Родосу, Малти, у Русији. Осим Антиохије, обишла сам сва места у којима је била икона. Нека раније, нека када сам започела рад на књизи. Више пута разговарала сам са Антуном Сбутегом, дипломатом, малтешким витезом и аутором сјајне књиге "Икона витезова". Разговарала сам и са тада владиком Јоаникијем и са монахом острошким и цетињским Марком Калањом, који је имао велику милост да се баш њему разоткрије тајна где је икона у овом нашем времену, док је читав свет мислио да је неповратно изгубљена. За све то време писала сам. А онда сам схватила да прича о икони Богородица Филеримоса превазилази оквире приче о људима и догађајима везаним за Острог и Светог Василија, и децембра 2021. године прекинула сам писање тог романа и написала "Кћери Светог Василија" као трећу књигу "Острошког тримирја". Чим сам га завршила, вратила сам се рукопису романа "Тамо где је она".

Роман "Тамо где је она" почиње у Црној Гори, под Острогом...

- Да, пролог романа говори о оним сатима када остарели патријарх српски Гаврило (Дожић) стоји на киши и студени, док немачки војници пљачкају манастир и односе злато из државног трезора, које је млади краљ Петар Други оставио у манастиру пре него што је пошао на пут без повратка. Патријарх зна да ће га непријатељи одвести у логор, али се Мајци Божјој и Светом Василију не моли за своје избављење, већ да пљачкаши не пронађу оно што је скривено испод пода у игумановој келији. И за шта нико осим њега, чак ни игуман, не зна да су три највеће хришћанске светиње.

Ваш роман је и прича о људима који су икону протеклих двадесет векова чували, неретко бранећи је и својим животом. Саткали сте у роману импресивну галерију ликова. У којој мери је за вас ово био књижевни изазов?

- Те приче дешавају се у различитим градовима, од Јерусалима до Цетиња. Током две хиљаде године. И стога је прича о сваком лику, месту и времену један кратак роман.

Читаоци романа срешће Светог Луку и прве хришћане, Мајку Божју и жене мироносице, славне царице Источног римског царства које су мењале историју хришћанске вере борећи се против јереси и организујући васељенске саборе, православне монахе и патријархе, витезове и велике мајсторе Реда Светог Јована, жене из народа којима су ишчупали срца али нису могли да им отму душе и жене које су у свету мушкараца освојиле слободу и постале власнице сопствених живота. Ти ликови заиста су различити по свему. Оно што их повезује једне са другима, и оно што их повезује са мном и олакшава ми да их разумем је велика љубав према Мајци Божјој и жеља да јој служе. Због те сложености, али и због лепоте приче и начина на који сам је испричала, усуђујем се да кажем да се књига "Тамо где је она" може назвати животним делом.

У којој мери ову књигу можемо да читамо и као ону која откривајући прошлост представља и ово, садашње време?

- У свакој причи из прошлости ми можемо да препознамо садашњост, просто због тога што се током деценија и векова мења декор времена, мењају се околности, али се људска природа не мења. И та непромењена људска природа чини да човек из века у век понавља исте грешке, исте заблуде, али и чини исте подвиге. Има исте чежње и стрепње, исте туге и радости, као и ми данас. И зато су нам ти ликови блиски као да су наши савременици.

Фото Немања Мараш

Кажете да је ваш роман и сведочанство да су победе Божјих противника кратке и пролазне, а Божје победе вечне...

- Од постанка света одвија се борба између добра и зла, између Бога и његовог противника. Свако од нас може да одабере да ли ће служити Богу и у корист људи, или ће служити Божјем противнику и против људи. Такве изборе имали су и јунаци романа "Тамо где је она". И опредељивали су се. Неко одмах и лако. Неко тек после бројних искушења и борби против сопственог греха и слабости. Али увек вођени љубављу према Пресветој Богородици и крепљени молитвама пред иконом. Тим својим избором потврђивали су да су победе Божјих противника кратке и пролазне а Божје победе вечне.

Сусрети са читаоцима на Сајму

Ближи се Међународни сајам књига у Београду. Да ли сте спремни да дочекате читаоце који већ годинама уназад стрпљиво чекају у реду за ваш потпис?

- Много се радујем сваком Сајму књига и сусрету са читаоцима, како оним одраслим, тако и најмлађим. За одрасле сам спремила нови роман и посебно издање романа "Пауново перо", који непрестано објављујемо ево већ двадесет пет година. За најмлађе читаоце написала сам причу о љубави и поверењу "Срећко и Верољупко", са лепим илустрацијама Марије Стојисављевић. Као и сваке године, бићу на штанду сваког дана од 11 до 19 часова.

Различито пишу и изговарају

Богородицу зовете Филеримоса, премда је уврежен назив код нас Филермоса. Зашто?

- На интернету, па чак и у литератури, можете наћи да исте речи и појмове разни аутори различито пишу и изговарају. Мешају се грчка и латинска лексика. Зато сам ја током рада на роману имала саветнике за грчки, италијански и руски језик, којима сам се у књизи и посебно захвалила. Код њих сам проверавала како се пишу неке речи, како се неке речи преводе и изговарају. У конкретном случају, брдо на Родосу је Филеримос или Гора Филеримос, а икона Богородица Филеримоса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације