ЗАКОН НАМ ТРЕБА ДА ДОКАЖЕ КАКО И ПОЕЗИЈА ЛЕЧИ: Радојица Нешовић, један је од наших најбољих преводилаца руске књижевности

РУСКА књижевност је без премца у свету. Поезија поготово. Током већег дела живота сањам да се деси оно дивно чудо које је песник Јосиф Бродски прижељкивао - да се донесе закон по ком ће се књиге врхунске поезије достављати људима на целој планети као хлеб и млеко.

Радојица Нешовић/Борис Пастернак, Сергеј Јесењин, Александар Пушкин, Фото Б. Пузовић, Википедија

Да неко, ако већ није он, докаже њихово лековито својство, па да се један такав закон стварно изгласа, јер, шта је поезија у својој суштини, ако није чудо.

Ово надахнуто каже Радојица Нешовић (63), из Уба, ког стручњаци убрајају међу најбоље преводиоце руске поезије и прозе на српски језик! Професор је руског језика и књижевности, запослен у Градској библиотеци "Божидар Кнежевић" у Убу. Са руског на српски језик препевао је на десетине хиљада стихова најзначајнијих руских писаца.

- Не знам колико ми је било година, али узбуђење кад бих преко радија, у тонској најави некакве емисије, зачуо громовито "Проведите, проведите мен к нему,/ хочу видет того человека" и данас памтим - присећа се Нешовић.

- Управо тих десетак секунди из најаве, сматрам тајном позивницом у оно чиме се, ево већ четврт века, интензивно бавим. Колико је само снаге, набоја, тајновитости за моје уши и младалачку душу било у том гласу!

Занесен, једва чекајући да то опет чујем, питао сам се ко ли је тај човек? До кога то жели да стигне? Ни на Славистици, потом, док сам студирао руски језик, нисам се потрудио то сазнати. Тек пошто зароних у дивну башту Јесењинове поезије открио сам да се оних десетак секунди крију баш у његовој драмској поеми "Пугачов".

Фото Б. Пузовић, Википедија

Вели Нешовић да је можда баш тада докучио разлику између превода и препева. Можда је, каже, као плод озбиљнијег бављења величанственом поезијом Јесењиновом настала његова још необјављена "Антологија Јесењин"...

- Преводилаштво је тако, из хобија, прерасло у моју вечиту и велику страст - каже наш саговорник.

- У својим фолдерима чувам ко зна колико стотина хиљада препеваних стихова. Имам доста објављених књига превода, избора поезије Пушкина, Јесењина, Блока, Пастернака, Бродског, Мајаковског, Мандељштама, Цветајеве, већина у издању "Академске књиге" из Новог Сада. Али оног што није угледало светлост дана неколико је пута више. Пребирао сам лире и многих других руских песника, правио своје лирске кругове, па објавио књигу "Од Пушкина до Бродског - малу антологију руског песништва", у коју се сабрало 145 песника - њих 111 са по једном, остали са по две песме, а која је само делић једне обимније, од око 2.000 страна песама 200 руских песника!

Издваја Нешовић нарочито Бродског, чијом је поезијом опчињен и који је за њега, како је то рекао песник и академик Милован Данојлић, митолошко биће! Да је среће, вели, да издавачи буду заинтересовани, на српском читалачком небу у пуном би сјају засјала звезда величанствене поезије Бродског са скоро 1.000 страница. За штампу је спремио обимне изборе из песништва Тарковског, Мартинова и Ходасевича.

- Руси и Срби, два братска народа, у крвном су, језичком и духовном сродству - каже Нешовић.

- Пратити историју њихових културних и духовних веза значило би заронити у далеку историју. Само традиција заједничке им православне духовности траје више од миленијума. Православље и светосавље срце су и душа Српства. Свети Сава са руским монасима, из свог рода, који се тада звао расијански, кренуо је на Свету Гору да постави темеље државне и световне, културне и духовне, да васпостави духовну вертикалу и успостави везу с небеском Србијом. А отац његов, Стефан Немања, Свети Симеон Мироточиви који му је завештао земљу и крв, гробове и кости, небо и звезде, језик и цркве, државу и власт, писма, књиге, песму, свирку и имена српска, помажући руске манастире око Хиландара, усмеравао је духовне очи свога рода пут Новгорода...

Прохујали су векови, каже Радојица, као вихорови протутњали ратови, а ропства, турска и монголска, незнабожачка и варварска, чак и европска пустошења, страдања и голготе, заједнички су историјски именитељ за Русе и Србе.

Скромно за себе каже да живи и ради у варошици која је изван великих културних центара и чија је занимљивост и посебност везана за нека веома звучна имена попут једног од највећих српских филозофа Бранислава Петронијевића и филозофа, историчара, преводиоца Божидара Кнежевића...

- Тиховање, самоћу и слободу они су одавде у свет понели, а ја делић тога можда овде нашао - каже Нешовић. - Неко је рекао да су преводиоци избеглице у језику. Они тамо траже хлеба и језика. У мом случају, тај хлеб је вино живота!

И збирке се крчкају

- ПИШЕМ поезију - каже Нешовић. - Али, што због тога јер сам свој најжешћи критичар, што због врхунске литературе којом сам опхрван, моје се збирке крчкају на тихој ватри. Но, никад се не зна кад ће покипети. Имам једну објављену збирку поезије и неколико које се крчкају...

Непоновљиви Набоков

- ПРИПРЕМИО сам књигу о Набокову, једном од највећих светских писаца, непоновљивом стилисти, једином књижевнику који је својим делима проширио хоризонте и матерњег руског, и енглеског језика - каже Нешовић. - Набокова многи сматрају прозним писцем, несвесни да целокупно његово дело извире управо из поезије, занемарујући чињеницу да се и он сам целог живота трудио да покаже како је превасходно песник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације