ТРАГАЊЕ ЗА НАДОМ И СЛОБОДОМ: Наша највећа међународна ликовна смотра одвијаће се у девет простора, до 1. децембра
ЈУБИЛАРНИ 60. Октобарски салон премијерно публици представља програме у девет простора у којима ће се одвијати до 1. децембра.
Међу четрдесетак учесника наше највеће међународне ликовне смотре, осмишљене у три независна кустоска концепта - "Траг", "Естетике сусрета" и "Нада је дисциплина" - лед је, испред павиљона "Цвијета Зузорић", пробила перуанска уметница Данијела Ортиз, представом за лутке "Корен који сте ишчупали није рупа у мојој земљи, већ тунел". Тема њеног дела, приказаног у оквиру концепта "Траг" кустоса Лоренца Балбија (директор Музеја модерне уметности у Болоњи) и Добриле Денегри, је неопходност борбе за слободну реч и израз.
Шта ће о(п)стати
МОТО овогодишњег Октобарца је "Шта остаје?". А како је идеја Лоренца Балбија, да иза ове смотре остане једна зграда у којој ће се редовно одржавати, неизводљива, програм "Траг", који је осмислио са Денегријевом ће се кроз разговоре, трибине, акције, перформансе, бавити управо мањком простора за рад и излагање. У тај пројекат су, уз Данијелу Ортиз, и наше Лидију Делић, Марију Шевић, Нину Ивановић, Немању Николића, колектив Министарство простора, УЛУС, укључили и Алда Ђанотија, Алфреда Хара (познат по томе што је направио музеј од папира, па га спалио), Алесандра Савиотија, Луси и Хорхеа Орту, Марију Ајхорн и Франческа Фонасија.
Недалеко, у Галерији ФЛУ, доступношћу, значењима и последицима јавне речи, баве се Катрин Бем, немачка уметница која живи у Британији и наша Јелена Мицић, са адресом у Бечу, и то у раду "Пенфолд принципи у складу са Уредбом ЕУ 2024/1252" (за ову уредбу, чије делове текста је истакла на зидове галерије, Мицићева тврди да је кључна за рударење литијума у Србији). Када се крене даље дуж Кнез Михаилове, у УЛУС-овој галерији Милица Ружић представља пројекат Hope=Home (Нада=кућа), у оквиру кога је, захваљујући буџету добијеном за рад и вештачкој интелигенцији, опредметила снове четворо београдских бескућника, штампала их на беџевима и пузлама, чијом продајом могу да дођу до средстава за живот. Њихове портрете који су сада на зидовима галерије, како каже, изнајмљиваће корпорацијама које буду донирале новац прихватилиштима за оне без дома.
У истом простору, испод једне гране багрема, снове, обичаје, песме, музику, историју, ромског насеља Баир, узбудљиво и емотивно представљају Драган и Тијана Марић, који су од своје куће, управо у овом делу Ваљева, направили културни центар "Караван". Сва три пројекта припадају концепту "Нада је дисциплина", чији су аутори Лина Џуверовић (Лондон), Ана Кнежевић и Емилија Епштајн (кустоси Музеја афричке уметности).
У Салону Музеја града Београда, своју концепцију изложбе "Естетике сусрета", али и радове 14 уметника које су у њу укључили, представили су Матју Лелијевр (шеф Одељења колекције Музеја савремене уметности у Лиону) и Маја Коларић (директорка МСУБ).
- Уметност је увек простор у коме се дешавају сусрети, срадања, дијалог, па смо овом поставком хтели да то промислимо у контексту новог, актуелног друштва - каже Коларићева, откривајући како су дошли до избора, с обзиром на то да сада постоји толико много различитих уметничких пракса. - Одлучили смо се да то буду радови који посматрача увлаче да буде коаутор, да учествује.
Од Туниса до Данске
У САЛОНУ МГБ излаже и Бразилац Рандолфо Ламонијер, који је нека од дела стварао током резиденцијалног програма галерије "Хестија" у Београду, док је уметник из Туниса Малек Гнауи дело засновао и на искуствима својих земљака, који преко наше земље покушавају да емигрирају на Запад. На поставци "Естетике сусрета" су и радови Ане Имкоф (Немачка), Анике Карс (Немачка), Дамира Радовића(БиХ), Едија Дибјан (Француска), Јаспера Јуста (Данска)... Један део налази се и у галерији "Подрум" КЦБ, где, између осталог излажу Иван Шулетић и Никола Димитровић.
Као пример наводи рад данског уметника Јепе Хејма "Како се осећаш", где сваки посетилац може у један круг, четкицом и бојом, да унесе своје емоције. Од стваралаца чија се дела заснивају на сарадњи, Коларићева издваја ауторку Кјангу Хам, из Јужне Кореје. Она је успоставила илегалну везу са уметницама из Северне Кореје, а радови су проткани скривеним порукама које међусобно размењују у том процесу.
На другом нивоу под земљом ове галерије, снажан утисак оставља импозантни триптих Биљане Ђурђевић, из њене серије "Студија случаја", настао за ову прилику, а коме значење опште безнадежности додатно појачава и простор у ком се излаже. "Под кожу" улази и провокативан, мултимедијалан рад Марине Марковић, у чијем средишту је поново људско тело и траг тетоваже на њему.
Званично и церемонијално Октобарац је отворен у Музеју афричке уметности, перформансом "Бирократа у гладовању" Кубанца Адријана Мелиса Сосе и Ђејми Хадровић, уметнице из Словеније. У овом простору на Сењаку, у ком се приказује и Сосин филм "Приче са планинског врха", пажњу привлачи и рад двојца "доплгенгер", који насловом "Снимак пејзажа термита" алудира на стихове Оскара Давича, из његовог надреалистичког периода, а говорећи о рударству у нашим крајевима, реферише и на Куново "Крваво злато". Уметница чијом је представом, на Калемегдану започео "дан отварања Октобарца", Данијела Ортиз, у МАУ је изложила серију слика "Деколонијализовани музеји".
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)