СТОТИНУ ОТОВИХ ЛИЦА: Изложба "Морао сам бити присутан" о нашем сликару, авијатичару, предавачу, књижевнику, новинару, ратном репортеру...
ВРСНИ ерудита, неуморни истраживач и путник, сликар, авијатичар, предавач, књижевник, новинар, ратни репортер, уредник и издавач, активан члан Комунистичке партије Југославије и Комунистичке партије Немачке, ликовни критичар, ликовни теоретичар, писац о уметности, уметнички директор, оснивач и члан организационих одбора бројних институција, члан жирија многих престижних домаћих и светских манифестација - све је то био Ото Бихаљи-Мерин.
Фото Милинко Стевановић Архива салона Ото Михаљи Мерин
У част 120 година од његовог рођења, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, 22. новембра у 18 часова, биће отворена изложба "Ото Бихаљи-Мерин: Морао сам бити присутан".
Аутори поставке, остварене кроз партнерство Музеја савремене уметности и Музеја наивне и маргиналне уметности су кустоси Сенка Латиновић (МНМУ) и Мирослав Карић (МСУ). Они подсећају да су до сада у Београду одржане две изложбе о његовом богатом животу и професионалној биографији: у Салону МСУ (1976) и Кући легата (2018). Али, много тога још није речено, јер, лични архив Ота и Лизе Бихаљи-Мерин обухвата период готово читавог 20. века. Истраживање те обимне и разноврсне грађе, као и великог броја спољних архива, библиотека, института, уз разговоре са бројним појединцима, били су узбудљив, инспиративан, деликатан и захтеван задатак за низ истраживача и сарадника, укључених у рад на овој поставци.
Фото Архива салона Ото Михаљи Мерин
- Морао сам бити присутан је синтагма која се често среће у Бихаљи-Мериновим мемоарским записима, а којом је, пре свега, желео да објасни суштину свог погледа на свет и нагласи потребу за преузимањем иницијативе и активним учешћем у друштвеним збивањима којима је сведочио током турбулентних деценија 20. века - истичу аутори поставке. - У сличном виђењу и професор Јерко Денегри користи израз "делатна присутност" када описује животни кредо и многоструку личност Ота Бихаљи-Мерина, његову бурну егзистенцију и континуирану презентност у збивањима и директним сусретима и разменама са великим именима из света политике, културе и уметности тога времена попут Бертолта Брехта, Ане Зегерс, Василија Кандинског, Пола Клеа, Томаса Мана, Жан-Пола Сартра и других.
Широка интересовања
НА актуелној изложби животни пут ове јединствене личнсти представљен је од Земуна, преко Берлина, Париза, Цириха, Мадрида, до Београда, пратећи хронологију догађаја, али и лична искуства из поља уметности, политики и друштва. Тако је на поставци богата кореспонденција, књиге, текстови, интервјуи, телевизијске емисије, уметничке интервенције. Представљена су његова размишљања о наивној уметности, ваневропским цивилизацијама, везама уметности и науке. Публика ће имати прилику да открије Бихаљи-Мерина и у улози инспиратора и ментора бројним младим ликовним уметницима и писцима.
Изложба је конципирана у два дела: У Галерији легату Зорић-Чолаковића, до 17. фебруара, биће представљено ново читање архивске грађе, а на пролеће ће, у Музеју савремене уметности, према концепцији др Иване Башичевић Антић, директорке МНМУ, бити приказана дела овог уметника.
Препоручујемо
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
09. 01. 2026. у 13:58
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)