КОД НАС НЕМА ЗАБРАЊЕНИХ НОТА И СЛОВА: Олга Љубимова, министар културе Руске Федерације

МИНИСТАР културе Руске Федерације Олга Љубимова, новинар и позоришни критичар, на ову високу функцију дошла је пре пет година са богатим искуством у својим основним професијама.

фото Министарство културе РФ

Информативни и документарни програми су, углавном, били сфера њеног интересовања (учествовала је у стварању више од 80 документарних филмова), па је и у Министарство културе (2015) ушла као саветник руководиоца одељења кинематографије. У њеном личном и каријерном формирању, извесно, велику улогу имало је и породично порекло: отац Борис доктор је историје уметности, књижевни критичар и педагог, а мајка Марија била је - глумица и позоришни критичар.

Добро познаје нашу земљу, у њу је и раније долазила, али данас је премијерно у званичној, државној посети:

- Више пута сам боравила у Србији, некада и заједно са децом, али први пут долазим као министар. Веома сам желела да дођем. Бескрајно ми је драго што у оквиру годишњег Руско-српског културно-туристичког форума имам прилику да се сусретнем са културним делатницима, да посетим Србију као министар културе. Надам се да ће ми време дозволити да обиђем Храм Светог Саве. Нисам видела његов финални облик, доведен до перфекције, само сам наилазила на интернету на заиста сјајне видео-клипове. Наравно, желела бих да све то видим својим очима. Хтела бих да се састанем са својим колегом, нашим добрим пријатељем, министром културе и информисања у Влади Србије - Николом Селаковићем. Имали смо предиван сусрет у Санкт Петербургу, а сада бих желела да се састанемо у Србији и да продискутујемо о свим правцима нашег рада, о томе шта нас очекује у оквиру филмске копродукције, дијалога између музеја, узајамних уметничких посета и, наравно, у оквиру дијалога наших драгих и вољених библотекара. Не можете ни да замислите колико наших позоришних, музичких и концертних група знају, воле Београд и желе да га посете. Наравно, и нама ће бити велико задовољство да дочекамо истакнуте представнике српске културе у Русији.

о За ових пет министарских година, који су највећи изазови ваше високе и одговорне функције?

- Неколико месеци након што сам постала министар, почела је пандемија ковида 19 и имали смо задатак да спасемо наше културне установе и пројекте, односно да пазимо на здравље наших културних прегалаца. Само што се завршила корона, почела је специјална војна операција. То је био веома озбиљан изазов за културу у нашој земљи. Оно што нам је заиста важно и што изузетно ценимо јесте чињеница да нас је огроман број културних посленика молио да их пошаљемо да наступају у Донбасу. Организовали смо турнеје нових руских културних делатника као нових држављана Руске Федерације, то су биле феноменалне групе наших пријатеља из ЛНР, ДНР, Херсонске и Запорошке области. Сви они су обишли већину руских регија, пунили хале и позоришта где год би наступали. На Министарство је пао веома озбиљан посао по питању обнављања и снабдевања установа културе. На пример, у библиотекама није било нових књига већ више од 40 година. Таква помоћ колегама из нових региона представљала је озбиљан изазов за све, наша позоришта и музеји, библиотеке и циркуси су са њима делили музичке инструменте, декорације, костиме и књиге. Одлазили бисмо и сами на турнеје, држали тамо радионице. Када смо дошли, у целом Донбасу је било само два биоскопа. Сада је то већ мрежа од 65 биоскопа. Веома нам је важно да независно од града, било да је то Москва, Санкт Петербург, Доњецк или Луганск, људи могу да оду у биоскоп и да гледају исте филмове по истом репертоару, из дана у дан. Овај задатак на пољу кинематографије је такође био веома важан за нас. Реновирамо и оснивамо дечје центре.

о Као човек из културне праксе, јесте ли у прилици да боље од претходника препознате проблеме и потребе стваралаца, па и да на неке од њих обратите посебну пажњу?

- Не могу да замислим министра који критикује своје претходнике. Сваки мој претходник је искусан човек. На пример, Јуриј Соломин је био уметнички директор Малог театра много година и он је сигурно боље познавао прилике у позоришту од мене. Или Михаил Швидкој, Владимир Медински - обојица су своју област познавали у прсте. У мом случају, једноставно, тако је испало да знам много тога из породице у којој сам одрасла. Па ипак, од мене се више и тражи. И таква одговорност, пре свега пред својим прецима, за мене је већа него кад би се радило о некој непознатој сфери с којом бих се сусрела први пут. С друге стране, зато сам потпуно компетентна да разумем механизме финансирања као, на пример, у филмској индустрији. Нисам морала да се посебно припремам за ту дужност. То је заиста оно што сам већ знала.

фото Министарство културе РФ

о У време увођења санкција Русији неке западне земље анатемисале су чак и руске класике чија дела одавно припадају целом свету. Да ли се икада у Русији размишљало о реципрочним мерама?

- Срећни смо што у Русији никада нисмо помишљали на реципрочне мере. Ми и даље учимо о изузетној енглеској, америчкој, француској и немачкој књижевности. Свирамо дела немачких композитора, за нас не постоје непожељни писци, непријатељски композитори. Код нас нема забрањених нота и слова, иако нас врло често прекоревају да нема слободе у нашој земљи. Уверени смо да темељно образовање из друштвених наука захтева познавање и разумевање контекста светске културе. Повезаност културних посленика из најразличитијих земаља је очувана и до дан-данас. Велики музичари одржавају пријатељске односе, сви остају за нас и даље пријатељи, као што су и били. Нисмо срушили ниједан споменик, нисмо затворили ниједан смер на ком се предаје књижевност на филолошким факултетима или музика на конзерваторијумима.

о Важите за доброг познаваоца српске културне баштине као и савременог стваралаштва. Имате ли своје "миљенике" у нашој књижевности, филму или театру?

- Обично у Русији не одговарам на питање ко ми је омиљени стваралац, зато што ми се такво питање не чини сасвим коректним. Али што се Србије тиче, могу да кажем да смо још у време студија сви масовно читали Милорада Павића. Било је изузетно популарно у то време и врло добро се сећам књига које сам са задовољством читала. Могу да кажем да су међу студентима уметности изузетно популарни филмови Емира Кустурице. Радо смо их гледали и желимо Емиру још много нових сјајних пројеката. Сада се радујем што ћемо имати филмове у заједничкој продукцији и, наравно, то је за мене огромна част. Док сам студирала, нисам могла ни да замислим да ћу ја као представник државе пружати подршку пројектима Емира Кустурице.

о Како сачувати (не само културни) идентитет у време глобализма, политичке коректности, нових технологија и наметнутих "пожељних" вредности?

- Мислим да је у свакој земљи најважнија школа и традиција. Ми их пажљиво чувамо као и своје националне заједнице у сваком региону, јер наша земља је не само мултинационална, већ и мултиконфесионална. Имамо јединствене катедрале и манастире, џамије и будистичке храмове. Богат нам је и фолклор: практично сваки регион има своје обичаје, народну ношњу, музику, плесове. То је део наше културе, као материјална и нематеријална баштина. Такође, веома је важно што смо очували јединствен систем музичког образовања на три нивоа. У нашој земљи га може стећи свако, од пет до 75 година. Иначе, тренутно један од наших најважнијих будућих пројеката јесте Евроазијска филмска академија, у коју са задовољством позивамо пријатеље из Србије.

о Рад академије биће посвећен отвореном дијалогу?

- Да, сваки уметник моћи ће да представи јединствено остварење своје националне кинематографије. Тежимо да прикажемо шаренолику филмску продукцију из земаља ШОС-а, БРИКС-а и ЗНД-а - пријатеља из разних земаља који деле наше вредности. Потпуно смо отворени у том смислу. Не могу да замислим да неко у Русији уведе квоту на то које ће боје коже бити филмски ликови. Зар се ово може сматрати слободом? Такође је неприхватљиво да се у уметничким делима захтева одређени проценат рода: мушког, женског, средњег, псећег, мачјег. Желимо да наши међународни пројекти, као што су Евроазијска филмска академија или такмичење "Интервизија", представљају разноликост светске кинематографије и музике, а не да теже понављању истог стила, исте школе, истог облика пласирања аудио-визуелног садржаја. Као у једној јединој земљи на свету, због које сви морамо да трчкарамо четвороношке да бисмо постигли тај ниво етике и естетике који је популаран у тој једној јединој земљи. Мени је то чудно. Ми, на пример, имамо 89 праваца у уметности у 89 региона РФ.

о Недавно је у Београду боравио велики Никита Михалков, наша најбоља позоришта гостују у Русији. Хоће ли бити неке нове сарадње?

- Наравно! Веома нам је драго што смо заједно припремали турнеју господина Михалкова на којој је приказана сјајна представа "Дванаесторица". Сала је била дупке пуна, обрадовала нас је срдачна добродошлица. Сада долазим са својим тимом који је одговоран за различите правце рада Министарства, отворени смо за дијалог. Сваке године Србију посећују разни културни делатници, одржавају концерте и турнеје. Примера ради, недавно је истактнути оперски певач, бас Илдар Абдразаков извео солистички концерт у Београду. Истог дана наступала је наша позната етно-рок певачица Пелагеја, чији наступи из године у годину постају све популарнији у Србији. Такође, трудимо се да прикажемо овде још више филмова. Надам се да ћемо их још снимати, са нашим српским пријатељима. Имамо за то све могућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације