ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Терање на комедију

ИСТИНА, широко призната, гласи - да самац који поседује добру имовину мора желети жену.

фото приватна архива

Ово је прва, иронична реченица романа "Гордост и предрасуда" Џејн Остин, у коме, на радост милиона обожавалаца, више од два века проговара о браку из љубави или обавезе, на примеру господина Бенета, који има пет кћери, а имовина му је "ординат", те је оне не могу наследити. Ултимативно је, ради добра свих њих, да се једна што пре уда.

Шкотланђанка, Изобел Мекартур, окренула је, својом адаптацијом овог штива, духовито и иронично описан, али у основи (и данас) врло релевантан проблем "монетарне удаје" и тешке борбе за чиста осећања на коме(н)дију - седам глумица (у патикама, значи, данас) играју деветнаестовековне служавке (г. Бенет постаје гђа Бенет, има пет кћери и андрогену служавку), које се "праве Енглези" изигравајући радњу из романа. Редитељ, Иван Вуковић (чија је представа "Плућа" у истом театру стварни догађај), изабрао Горана Јевтића за једну од служавки (и племића Дарсија, наравно), да представу обогати домаћом поп музиком и певаним стиховима Десанке Максимовић, Васка Попе, Лазе Костића, да све прикаже као комедију у комедији, а све у пародији...

Роман који се безброј пута појавио на сцени, као драма или опера, а и филм, зарад своје суштинске савремености и непоновљивог књижевног дара Џејн Остин да болну социјалну и емотивну тему заогрне у општи проблем, постао је водвиљ... Главни лик, Елизабет Бенет (Сузана Лукић) носи идеју женске побуне и личног сазревања за оно доба субверзивно, за ово наше, иронично, борећи се за идеал чисте љубави на оновремени, превазиђен, наиван начин, жртвујући се и страдајући, презрена од породице, омражена од одбијених женика, свесна да су све оне, Бенетове, на ивици катастрофе. Уместо да булеваризацију оригинала Изобел Мекартур видимо као "преобучену трагедију", видели смо шарениш стилова, произвољност игре, комедију без друштвене ироније и стварне поруке о честитости истине... Уместо да нас забрине (а неке и постиди), Мекартур и Вуковић су дали лепу могућност да се ужива у некој врсти лагане музичке комедије, муњевитом пресвлачењу служавки у ликове романа пред нашим очима, још једној травестији у травестији Горана Јевтића, заиграности букета лепог и даровитог женског ансамбла (Сузана Лукић, Бојана Стефановић, Милена Живановић, Тамара Алексић, Борјанка Љумовић, Љубинка Кларић), у богатим костимима Драгице Лаушевић...

Сцена све трпи, ако је истинито, оригинално и ако има, у овој представи, унутрашњи, комички механизам, који је најубојитији кад је трагикомичан. На кабаретској сцени (сценографи Ема Стојковић Јеринић и Јелена Кесић) одиграо се хепиенд са венчањем Елизабет Бенет и г. Фицвилијама Дарсија, са искреним, не (лоше) глумљеним емоцијама служавки, које су социјално на нивоу показивања средњег прста публици. О адаптацији драматурга Маје Тодоровић адаптације Изобел Мекартур романа Џејн Остин, немајући увид у оригинални текст, сазнајемо да се тицала "језичких прилагођења, фокусирања приче, компоновања нових, аутентичних сонгова (Драшко Аџић), али и увођења једног глумца..."

Од муке г. Бенета, који жури да уда неку кћер, да би им сачувао имање, преко идеје Мекартур да су "сви мушкарци у рату" и да су остале само жене (овде служавке), до увођења, ипак, мушкарца, који је и служавка,али и заводник Дарси, (мушкарац игра жену, или жена игра мушкарца?), стигло се до уклапања најлепших стихова на српском језику у комичку радњу... Многима ће и то бити забавно, разуме се.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 4

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

27. 11. 2024. у 07:45

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јуначко с(трпљење)

22. 11. 2024. у 06:30

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Могућност новог читања

18. 11. 2024. у 07:45

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Српска несрећа

13. 11. 2024. у 07:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације